Delo

6 Д Е Л 0 писац и агитатор бугарске ствари у Македонији, призиао је то на неколико места.1 III о п о в, сада бугарски трговачки агенат у Солуну, врло заслужан за развијање бугарске струје у Македонији, напнсао је полемичан спнс о етнографнји Македоније, у коме су, вештије но и у којем другом, заступане бугарске претензије на Македоннју. Пажљиво читајући овај сппс, наћи ће се много места, иа којима се тврди да македонскн Словени, пре оснивања бугарског егзархата, „е1а1еп1. рпуез с!е сопзстеисе паПопа1е“ (с. 45).- Исти је случај с оним српским писцима, који налазе само Србе у Македонији, али су путовали и проматрали Македонце. То мњење, да македонски Словени немају ни српске ни бугарске народне свести и да су у националпом погледу флотантна народна маса, која се колеба између Срба и Б.угара, ја сам у кратко изнео у бечким новинама „01е ^еК“,1 2 3 а затим га је с много интуиције развио и одатле извео копзеквенце даровити писац К. Оегзт (Н. Жупанић).4 Македонска револуционарна органнзацпја штамнала је 1904. г. свој знаменити мемоар, у коме је стала на исто, једино правилно и за Македонце сасвим јасно гледпште.5 Последица је описаног осећања код македонских Словена појава: да се они, потпавши под Србију или Бугарск.у, брзо, поуздано у другој генерацији, националним осећањем изједначе са Србима пли Бугарима. Истинитим познаваоцима балканскпх прилика је познато, да је народ на ир. ћустендилскога и пиротскога краја нре ослобођења нмао псто неодређено народно осећање као данашњи Македонци, а да су сељацн ћустендилске н пнротске области сада но осећању потпуно Бугари гезр. Срби. Као што је на другом месту изложено, то је поуздана нрогноза п за будућност македонских Словена, ако би их добиле Србија нли Бугарска.Даље је испитивањима мојим и мојих сарадппка 1 Народпе иесме македопски Бугара, Београд. 1860.: с. VI, IX н ХНГ: Македонски Слопепи су „без сваке пародпе свестп и самосталпостн": у Македоннјп разликује четнри народпости: словенску, македонско-влашку или цннцарску. грчку н османлпјску. 2 Ба Массботе аи рош1 <1е уие еШпо^гарМ^ие, НшЊгЈцие е! р11По1о,Ц1*|ие. РНШрророН 1887. 3 .М 175, од 25. марта 1903. 1 МасеПошеп ип«! «1ан (игкјдсће Ргођ1ет. \\'јеп, 1902. с. 48. 'Ј Мемоарв В&тртлнната Организацил. Софин 1904. 0 Више о том: Антропогеографски нроблеми Балканскога Полуострва. Насе.ва I с. СБХХХ.