Delo

8 Д Е Л О турских хришћана. У Македоннји се ничим не може створити нацпонална партија као вером, која искључно припада једном народу и идентпфикује се с народпошћу; утпцајем нацноналистичке школе то се осећање учвршћује и постаје дубље. Егзархат, бугарска црква, сматра се као словенска и као супротност грчкој цркви, патријархату. Због цркве су Бугари задобили за своју иартију велики број македонских Словена, помоћу патријаршије су Грци п тамо створили своју струју и народност, где пикако нема етничких Грка. Срби немају своје самосталне цркве н свих оних ефикасних начина пропагандског рада, којима црква располаже. У Турској је вера идентификована с народношћу, н само они народи, ко.ји имају своју цркву, могу се званично пазивати својим народним именом. Звапично, Срби дакле немају права у Македонијп ни на своје народно име; оно се у последњнм годинама само толернра. Оснм тога је српска пропаганда млада, те није довољно познала прилике п консолидовала иачнне рада. Због поменутих, много повољнијих погодаба, бугарска је пронаганда дала много знатније резултате но српска. Нарочито је створена бугарска македонска интелпгенција, и међу Словенпма свих македонских вароши бугарска партија има већине, махом знатне већнне. Али због оскудице ендогеие народне свести, ти резултати пропаганде нису стални, дају се променпти радом српске пропаганде, као што су се у многим варошнма и мењали. Даље, кад би Македонија добила српску државну организацију, те би вароши брзо постале српске, онако исто као што су за 20—30 последњих година постале бугарским, због бугарске цркве и пропагандског рада. Али је главно запостављено питање то, што широке народне масе нису утицајем пропаганде добиле одређену н непроменљнву народну свест ма које балканске народности. Најчвршће су везани са бугарском или српском народношћу становници онпх крајева, где је у новије време било устанака с националном бојом и где су Македонци своју солндарност с дотичпом народношћу крвљу запечатпли. Крвавнм догађајима ,је створена заједничка историја, која везује учесннке, њнхове породице, кадшто п село. Због тога су на ир. с бугарском народношћу интимно везанн крајевн око горње Месте н Струме, нарочпто разлошка околина и област око села Кресне, где је још за време руско-турске војне 1878 г. било устанака, који су крвничкп угушени: у најповнје време се тамо водпла четннчка војна. За време мојнх првих путовања