Delo

ЕТНОГРАфСКА ИРОМАТРАЊА 21 год. турске области и њихове хрпшћаие, на помнње Србе и Бугаре у дебарском крају (Рекалпје), Србе и Бугаре у ћустендплској области н Бугаре п Србе у скопској области.1 Јеротије Рачании, који је, идући у Јерусалпм, нрешао нреко Овчег Поља 1704. г. нрича о врло живим српским традицијама које је од сељака чуо.1 2 Ог. Ј. МиПег3, којп је дуго био лекар у европској Турској, номиње још и почетком 19. века само Србе у битољском вилајету. Француски конзул Лежан, који је око половпне 19. века путовао по Македонији, издваја српске оазе око Нресие и Охрида. Исто је у најновије време и Берар забележио.4 Али се и од! последње двојице и од многих другпх путнпка 19. века зна, да је тада већ било превладало бугарско пме у Македонији. То ће се видетп из следећег одељка. Напослетку да напоменем, да се по Јастребову име Бугарин распрострло по Македонијп нарочито после оснивања бугарске егзархије у Цариграду (1871. године.) Јасно је дакле да се име Бугарпн ио Македоннји раширпло за време турске владавине, али нарочпто у 19. веку. Изгледа да је за распростирање бугарског имена било одсудно онпх сто година срнског државног живота после пада Бугарске, затпм чести српски устанцп, четничке борбе и раније ослобођење Србпје, а нарочпто оснивање самосталне словенске цркве, бугарске егзархије, у 19. веку. Због устапака н ослобођења Србпје обновно се компромитујући значај српског имена пред Турцима, п македонски Словени су опет ималп озбиљна разлога да пзбегавају сриско, а усвајају бугарско име. Тај утицај је нсихолошки јасан, и није га потребно примерима документнрати. Србпја је и доцније била пред Турцима елеменат револуцпје; све што бп Србија међу македонским Словенпма почпњала, сматрало се као тежња, да те Словене оцепи од Турака п себн прпсаједнни. Бугарске као државе није било. Од половпне 19. века 1 Оиис турскпх области и у њима хришВаиских иарода, сасгаиљеп год. 1771. српскпм патријархом Василијем Бркићем, прпопштио II. Руварац. Споменик Акад. Наука X. с. 51 и 54. На ово п претходпо место обратио мп је пажњу г. Љ. Ковачевпћ. 2 Ст. Новаковпћ., Јеротпја Рачапипа иут у Јерусалим 1704. г. Гласнпк срп. уч. др. књ. XXXI. Ово је дело доцније наведеио. 4 \4с1ог Вегагсћ Ба Масебоше. Рапн 19оо. р. 243: „Ке* 81а\еб без ОЊге« е! <1е* 1ас« -<е сИзагеп! уоЊпНегб 8егће«“.