Delo

ЕТНОГРАфСКА ПРОМАТРАЊА 27 Као што је речено, Лежан је чуо и српско име н на основу тога забележио српске оазе у западној Македонији. Једино су на литератури и на подацпма поменутог Верковића основанп радови Р. ВгаЈавке,1 које је А. Ре^егшапп2 узео за подлогу своје карте о расирострањењу Словена у Турској и пограничним областима. Ф. Врадашка је јасно осетио како је пепоуздана лнтература о етнографији Македоннје, и то на многим местима истпче. Карактеристично је да су страни путници, као Наћп, исто селопаједном месту обележавали као српско, на другом као бугарско. Р. ВгаЈазка помиње да Наћп не само није знао пи српски ни бугарски, нитп је могао ова два сродна народа разликоватп, већ да ппје могао ни најобичнија словенска места тачно записати, а о народностп македонских Словена се обавештавао од својих шкппетарскнх пратилаца.3 Међутпм је Наћп, поред претходних побројаних карата и других сннса, био важан извор КгерегВу при пзрадп његове карте о етнографији европске Турске, која је служила као етнографска основа на берлинском конгресу4 Иначе је пословенскпм земљама Турске у Европп. Београд 1868 г.“ Репродуцирана је п карта, на којој су не само сва Македоппја п већп део Старе Србпје, већ п Ниш, Врање п Ппрот бугарскп. Ч. Мпјатовпћ је паписао пред делом фразаст предговор. Дело поменутпх госпођпца је пајлошпја до сад публикована кн.пга о етнографскпм прплпкама Словена европске Турске. Карта је лоша конпја ранијпх етнографскпх карата. То је позпато бољпм бугарскпм писцпма, н онп ппак у спору око Македонпје непрекпдно протпв нас цитпрају, не сиис госпо1)пца, већ Ч. Мијатовпћа. ТаЈ превод помпњу и другп словепскп писцп (па пр. 1>. МЈес1ег1е. Макесћ о!агка, с. 7.). 1 Рг. Вга(1аЉа. Б1е 81ахеп 1П с!ег ТигкеЈ. Рекегшапп’8 МШћеНип&еп. ЛаћгЈ?апц 1869., 8еНе 411. И. ТаГе1 22. - А. Ре1егшапп. 01е Аи8с1ећпип§ с1ег 81а\еп 1п с1ег Тигкел ипс1 с!еп апцгетепбеп Ое1)1е1еп Г. 3,700.000. Оеодг. МШћеП. 1869. Та1. 22. 3 Ј. 0. V. Наћп. Ке18е уоп Ве1#гас1 пасћ 8а1о1пк. ВепскасћгШеп «1. К. Акас1 (1. \\Т88. Рћио8-паЦ1г\\-. С1. XI Вс1. \\леп 1861. Наводећп горње и друге погрешке К. Вгадабка ово даље о делу Наћп-ову каже: „1сћ \\ипс1еге ппсћ 1пс1е88 Нигсћаиз шсћк, (1а88 ег 8Гсћ шсћк ићег А11е8 р;епаи ш1огш1егеп копп1е; егз^епа ге1б1е ег зсћпеП, 2\\еИеп8 \\агеп 8ете В1епег ипН Ве&1еНег бс1ре!агеп ипс1 (ћлЦепв \\аг ег с1ез 81аУ18сћеп шсШ тасћН^. Шебег БпкеппШЈбб Нез 81а\1бсћеи 1б1 еб тбћевопс1еге ги2изсћге1ћеп, <1а88 ег пк‘ћ1 пп 81апс1е 181, Ви1р;агеп ипН Зегћеп /и ип1ег8сћејс1еп, ипс1 с1абб ег, 1пс1етег81сћ аи(' беЈпе бс1ре1аг18сће Ве^кИег \’ег1а8б1. тапсће 81ау18сће Nатеп 1игсћ1ћаг еп181е111е.“ Долазе многобројни ирнмери, којн се могу устостручитн. 4 Н. 1иерег1. ЕШпоцгарШзсће ( ћегбјсћ! Неб еигораЈзсћеп Опеп1б. Вегћп, јш Мај 1876. Размер 1:3.000.000. I). Кегтег. Ново пздање 1878. Тигкеу ш Еигоре. ХаИопаНИеб ассопНпц Ог. Н. ШереП. МагкћапГб (1еор;1\ Ма^ахлпе \о1. III Ок1оћег 1876.