Delo

402 Д Е Л 0 драги уредниче, да бн и куражнији чов.јек од мене био страховао да уђе у борбу са тако „необичним“ читаоцем!... Најзад, о једном сутону, враћајући се кући, стпспух срце зубима, па се сјетпх мо.је дужности према „обичним“ читаоцима „Дела“ и ријеших се да потражим тог „необичног“ критичара у његовом кабинету. При томе се досјетих и Монтескјеових закључнпх ријечи против исто тако „необичних“ његових критичара: „Оп аигоН сопПпие а ^агПег 1е 811епсе, 81, Пе се ([гТоп 1е ^агЗоБ, р1иб1еигз регзоппез п’ ауспеп! соис1и ри’оп у е1оИ ге^шН*1. Ево ме, дакле, да Вам заузмем двије три странице „Дела“ ма колпко ми — без аФектације ! — нспријатно било да се браним од нападаја једног ,необичног“ читаоца! * * * Свака критика достојна тога имена треба да буде: благохотна, лојална и документарна. Критика г. Јована Томића нпје ни једно, ни друго. ни треће. Научна, књижевна или позоришна критика треба да буде благохотна, јер само под тим претходним условом критнчар може да потпуно схвати дјело које хоће да критикује. Без љубави — разумије се не личпе, него љубавп према дјелу, па сљедствено п непристрасности према писцу — критика се провргава у чандрљив повинарски чланак какав је онај којим ме почастио г. Томпћ. Од прве ријечи до иоследње сваки и „обпчни“ и „необични“ читшац може констатовати у г. Томићевом чланку врло мало пријатељски, свадљиви, рђави би језици рекли чак и злобни тон који стоји у најнепријатпијем контрасту са ведрим и мирним иредметом једне двпломатске странице из XVI вијека. Ни.јемци имају за ријеч доброхотност много љегпиу и карактеристичпију од наше. Они је зову: Л\ о ћ 1\Уо11еп. Шта више, она је паша ријеч, ако се не варамо, слаб превод ове. Ми ћемо, дакле, казати да је г. Томнћ према нашему члапку и нама толико исто \\'оћ1\\'о11епс1, колико је н. пр. \уоћ1\\го11еп(1 сусједна монархија према Србнји. За „обичан“ ум наших читалаца ово упоређење не треба коментара. Али читаоци „Дела“ запитаће: „А зашто?“ Није нам могуће да удовољимо њиховој љубопитљивости. Бог би сам зпао зашто! У психичке тајне г. Јована Томића пе марнмо улазити. За пашу .јс сврху довољно да смо конста1 У слободном преводу: „Бп:ш бпсмо иродужплп да Нутпмо да нема многијех којн бн нромпслнлп да смо на ћутање прпнуђенп бплп. „МоШекчшеи, ОсГепке »1е Г Елрп! <1е$ Гоњ, Рап* Оагшег Ггегез, Хои\\ ЕсИ1. стр. 667.