Delo

410 Д Е Л 0 Растајући се са г. Томићем, молимо читаоце ,Дела“ да нам оиросте ако се ова посланица против наше воље продужила, а Ви примите, драги уредниче, увјерење о моме најискрепијему поштовању. Београд, 18 фебруара 3 марта 1906. Ц-г Л. ВојновиК. Р. 8. Заборавих да исправим .једну моју погрешку н једну погрешку г. Томића. Ргап<Ј018 с1е КоаШез није био епископ акшки него дакшки (етесре с1е Бах а не сГ А1х). Бах бјеше у XVI вијеку једна мала епархија на скрајноме југо-западу Француске. Исправљам сада ову моју погрешку кад је нијесам могао да исправим благовремено у првом чланку. А г. Томићу бићу благодаран ако ми изнесе текст „Мадридског уговора“ у коме је гарантована неутралност Дубровнику год. 1571. Ми тог уговора не познамо, али за то познамо уговор Св. Лиге (Јпб1гитеп1ит Роес1епб) склопљеи и потписан у Риму т Ра1аИо АробћоИсо 25 маја год. 1571 којему су приложене рагиФикације Мп бисмо најрадије о томе бплп ћуталп, јер је пптање о дозвољенпм п недозвољенпм средствпма у политпцп, о моралноети дппломатске радње у опште п т. д. тако пространо, еластпчно а, на послетку, п пспразно, да га писци псторпје имају оставпти философима п моралпстпма којп се, у осталоме, док буде свпјета неће у том пптању сагласити. Једпнство мпшљења по овој стварп може се постпћп тек у велпкпм цртама па п ту је споразум тежак, јер, просуђпвање плп да боље речемо ироцес псторпјских дјела зависи од огромног броја најразличитијих елемената и прилика, како су проразлпчитп п комплпкованп човјек п друштво. Али ми за то не говорпмо да п е м а у нсторпји дјела за осуду п дјела за признање, п пе говорпмо да историчар има у свакој прплпци постојано да буде без душе и без расуђивања, нп да не смије да пскаже са тактом п умјереношћу свој суд. Исторпк је човјек, а не машнна за регпстровање догађаја. Алп то су све крупна пптања са којима пећемо да се забавпмо. Што мп пе можемо дозволптп г. 'Гомпћу п што пас је навело да посветпмо коју врсту горе поменутоме пптању јест очпта г. Томпћева тенденцпја да мјери са два каптара. са два тега п са двпје мјере Дубровпнку и Француској. малој државн п великој сплп, јакоме и слабоме, па да тежим каптаром мјерп малој државп која се свакп дан нмала да борп са проблемом живота. а лакшим кантаром сплној, богатоц велпкој Фрапцуској п богатпјем Млецнма.