Delo

ЕТНОГРАфСКА ПРОМАТРАЊА 35 Пначе су међу руским писцима, и оним који су писалн руским језиком, врло подељена мњења о народности македонских Словена, али их нико внше није резумирао у етнографским картама. Већина нх, као Глигоровић, зову Бугарима, други их, као Јастребов, на основи обичаја и језика у песмама, сматрају за Србе, а трећи, као Драганов, за засебно словенско племе, које је ипак ближе Србима.1 сап-стефанске Бугарске, можда нпједан други чип нпје толико доирпнео отуђивању балканских парода једнпх од другпх, као помепуте руске етнограф<же карте. Јер се дуго ппје дошло до уверења да је поменуто руско друштво онакве карте могло пзрадптп п пз незнања п необавештепости, п да је по томе српска пнтелигенција псто толпко крпва појавп поменутих карата, као ц рускп ауторп. — Биђог №ес1ег1е. МакеЈ. окагка с. 27. тврдп, да је трећа руска карта рађена под утпцајем расправе Македонца Драганова, којн доказује, да су македонскп Словенп пстина разлпчнп од Срба п Бугара, алп су ближп Србпма: Макед. слав. Сборппкњ I С.-Петербургд> 1894. п Етпогр. очеркт. славнп. часта Макед. Слав. Изв. 1887—1888. Кад је пзашла та руска карта, обојена неутралном бојом, бугарскп су ппсцп једногласно тврдплп, да је то учпњено пз политичкпх разлога. Впдп на пр. Матова: Кратка расправа по етнографпнта на Макед. Зас. от. Софпн 1890, с. 85. Српскп озбпљпп ппсцп п публпка псказивалп су зебње прп појавп свпх рускпх етпографскпх карата, нарочпто првпх двеју. Тако Ст. Новаковпћ, под псевдоппмом Шарпланпнац, ппше: „Исторпја рата од 1876—1878. г. п сан-стефанског мпра ожпве поново у својпм горкпм успомепама, п свакога пробп зебња од онога што би се могло решаватп за зеленим столом будућега Сап-Стефапа п Берлпна.“ „Грчке мпсли о етнографпјп Балкапскога Покуострва“. Отаџбпна 1890. с. 69. 1 Впкторт. ГригоровпчЂ. Очеркв путешествјн по европеискои 'Гурцш. Москва 1877. Грпгоровпћ је 1844. нутовао ио Св. Гори. бпо у Солуну, Бптољу, Охриду, додирпуо Велес, Штпп, Струмпцу, Серез, па прешао у Бугарску. Путовао је ради пзналажења старпх повсља п записа, обплазио дакле старе цркве п манастпре. Прво пздање његова дела пзншло је 1848. г. у малом броју примерака, затпм је 1877. г. пзпшло друго издање, које сам пмао у рукама. Све македонске Словене, на које је напшао, зове Бугарпма п њпхов језпк бугарскпм. Изгледа да су па Грпгоровпћа дело п карта П. Ј. Шафарпка бплп од велпког утицаја. Управо се може рећи да су, за Словене п за неке стране иисце, Шафарпк п Грпгоровић направили од македопског пптања чпсто бугарско пптање. — Јастребов је бпо дугогодпшњп рускн консул у Солуну п Прнзрену, нропутовао је већп део Македонпје п штампао мпого одличне псторпјске н фолклористичке грађе о Старој Србпји и Македоппјп, чпја вредпост ннје оспорепа. Сматрао је македонске Словене за Србе: впдп па пр. Обв1чап п пт>снп турецкпхв Сербовв. С.-Петербургв 1886. с. 498. Бугарскп псторнчар Дрпнов (НГ.еколвко словв обв нзпкт. дебрскпхт. Славннљ. Спб. 1888) држп да .је по прнмерпма језнка, које је Јастребов публпковао, дебарскп говор бугарски, нс српскп. В. Јагпћ му у томе даје за право (АгсМу 1. в1а\\ РћП. XIII, с. 135.). Снпсп македонца Драгапова су раппје поменутп. Ннтересантно . 3*