Delo
ЕТНОГРАфсКА НРОМАТРАЊА 39 приступачне грчке публикације. Од старијих је позната карта Р. М. Сћа881оиз-а1, а од новијих Ог. С1. К1ко1аТс1ез-а,2 N. Каза81з-а3 и један мали спис с картом грчког Силогоса.4 сва бугарска. II ако бугарскп мпнистар у Парпзу Золотович нризпаје (Тегпрз 1905, 18 Реупег), да пма у Македоиијп 150.000 Срба, овај пепознатп ппсац све то одриче. Уз то треба додатп, да је име Бранков свакојако псевдоним, јер нпти.јепознат Бугарин тога пмена, којп је путовао п проучавао Македонију, нптп .је познат бугарски ппсац тога пмена, који би по својим ранијим студпјама п радовима пмао права да овако ауторитатпвно говорн о етнографијп Македоније. Овај спис је паучно неупотребљпв. II због тога пзнепађује, да лист Ба Масеботе (ог^апе <1ез геуепШсаНопз 1е^а1ез ропг коив 1ев Масе<1оп1еп8) којп излазп у Парпзу под редакцијом ОаиНз-а н Оо1те-а, пре појаве објављује ово дело као особпто значајпо за македопску- етпографпју! 1 Р. М. СћазетЦз Б’шз(гисЦоп риђИдие сћех 1е8'Сгесз. Рапз 1881. Већи део Македоннје је грчки: изузете су околпне Разлога п Џумаје на грапицп Бугарске, затим Прилепа, Дебра, Кпчева и у неколико Тиквеша (етнографска карта). Основпе црте ове карте задржане су п иа зпагпо доцппјој Нпколаидесовој карти. 2 Бг. С1еапП1е8 Х1ко1а’к1ез. МасеИошеп. Б1е §езс1псћШсће Еп1\\чске1ип§<1ег тасе(1оп1зсћеп Егар;е 1111 АИегШит, 1т МШе1аИ;ег шн! 1П <1ег пеиегеп 2еИ. ВегПи. Уег1а^ \оп Јоћаппез Ка<1е, с. 267. 1899. годпне. Нпколаидесово дело, п нарочпто карта (Уб1кег-ип<1 8ргасћкаг(е \оп Масе<1оп1еи, еп(\\ог1'еи пасћ ешег уоп Рго1. Е)г. Н. К1 е р е г 1, 1т АиНга^е <1ез Неггп 2ар1игори1оз 1п МагзеШе, &е/е1сћпе1еп Каг1е <1ег уоп Опесћеп ће\\'оћп1еп БапИег. 1:1000.000, 1899) пајбоље иредставља даиашње грчке иогледе о македонском пптању. Област грчког језпка доппре од грчке граппце и Егејског Мора па на Север до Неврокопа, Мелппка, обухвата Струмпцу, иде преко Демпр Каппје до под Прплеп, обухватајући Бптољ и сву околипу језера Преспе. Ова карта озпачава као грчке велпке области, које сам пропутовао п знам да у њима нема Грка нптп се разумева грчки <езпк. Али се Грци труде да то онравдају разлозима којп су горе изнесенп Изпенађује ме да се на овој картп налази Кнпертово име, јер је он на својој поменутој картп сасвпм друкчпје иредставио северпу грапицу грчкога парода. Реферпшући ову карту (Ре1еппаппз МШеИ. ХћЛП 1900. ЕДегаШгћепсћ! № 369) К. Наззег! ппше: „Јп <1ег Каг1е 181 <ће Неге1п/лећип(5 <1ез Хатепз НеЈппсћ КЈерегГз ^ап/Исћ ипап^ећгасћћ" 3 Х1Со1аз Казаз1з, гес!еиг <1е ПЈшуегзИе <1’АШепез, ргез1<1еп1 <1е 1а зозГеШ Д'Не11ешзтоз.“ К’Не11ешзте е( 1а Масе<1оте. Рапз 1903. Грчкп су солупскн п битољскп вплајет, а косовскп вплајет је Стара Србпја п етнографски ирппада Србима. На том земљпшту стојп, пзгледа, п грчка влада у потп, коју је 1903. г. поводом закључака у Миг/з1е§-у упутила великпм сплама. Она тражп да се утврде Дез \та1ез 1'гопИегез <1е 1а Масе<1оте,“ а то ће бити кад се из Македоније пзузме скои.вански санџак; тада остаје права Македопнја у којој су Грци у већини. 4 Н Махедогса улп' ш цетаоотО )ионд. Улбитјиа тоГ ег АО/јгасд Махебоумод ДоЛ/.гг/оо. А0-/јгп)оп> 1у. тоо толоуоасрвСоо 11. Е. Уахе/.Аад1оу 1903. Уз ово дело има карта с политпчком н црквепом ноделом