Delo

38 Д Е Л 0 ских карата,1 а мало пре но што је његово дело изишло у Софији, штампао је у Петрограду П. Н. Миљуков Кнчевљеву карту и четири стране старије карте.2 Картографско одељење бугарског војног министарства издавало је етнографске карте и таблице Македоније, које су излазиле засебно и у војничком листу.3 Напослетку је I). М. ВгапсоН уз дело о Македонији и њеном хришћанском становништву изцао и две етнографске карте Македоније.4 — Много мање су ми познате и 1 В. Клшчовт.. Македонпн, сд. 11 картп. Софии. 1900. Ова шовипистпчка карта, која тенденцпозно сву Македонпју бојп бугарском бојом, ппак има других особпна по којпма је боља од свих осталих балканских п странпх карата. Основана је на детаљнпм статистпчким подацима, које је Кнчев добио од бугарскпх попова, учптеља п општпна у Македонпјп и које је делпмпце п сам верпфиковао. Зато су на њој детаљнпје но н на једној другој картп обележене границе пзмеђу македонскпх Словена п других народа, затпм несловенске оазе по Македонпјп. Али је п она, п у том погледу, далеко од тачностп, као што ће се мало даље видетп. 2 Пнтв етнографическихд. картт. Македоши, сгв текстомв П. Н. Милшкова. 1900. г. С. П. Б. Садржп ове карте: од А. Воие, од 1иерег(:-а, пздање Е. 81ап1ог(1-а, карту српске велпкошколске омладине од 1891. (претходнпца горе наведене карте проф. М. Андоновпћа) и карту В. Кнчева. У кратком тексту, на маргпнп. поређује карте међу собом, неке и крптпкује. Код А. Буеве карте рачуна словенске становнике: „к болгаромд,, потому что сами себн иазпвалп бугаре". Код Киперта пма примедба: „Ова карта има то значење, што су на оспову ње утврђене гранпце Бугарске по санстефанском уговору." Помпње значајну улогу те карте на берлинском конгресу. Оштро критпкује 81ап1огб-ову грчку карту п етнографску карту велпкошколске омладпне, последњу нарочито зато, што је п западне крајеве Бугарске означпла српском бојом. Писац пиједном речп пе осуђује бугарски шовпнпзам. Напротпв! 3 Саг1ез еНшо^гарШ^иев бее уПауеШ с1е 8а1отцие, ВНо1ја еђ Коввоуо. 3 саИез а 4 ГеиШев; 1:‘250.000 8ор1па 1901. На прпмерпма којп се куповпном добијају, псечено је у наслову пме ппсца п пздавача. Име ппсца је дакле пеиознато, алп су несумњиво ове карте званпчно издање бугарског во.јиог мпнпстарства. Нпсу колорпсане новршине карте, већ су упесене тачке за места. и те су тач#ке обојене разлпчпим бојама, према народима. Види се да је карта израђена ноглавпто на основу статистпчкпх таблица у Кпчеву, илп иекпх са овима слпчппх. 4 О. М. ВгапсоН'. Ба Масеботе е1 *а рорШаНоп сћгеНеппе. А\ес беих сапев еНто^гарћЈ^иеа. Рапз 1905. Поглавпто статпстичке таблице па 270 страна. У предговору су цптпранп само онн странп нпсцп, којп тврде да су Бугари у Македонпјп; то су само пека од дела и карата. чпја је вредвост у овом чланку оцењена. Затим је обележио пепстшште границе Македопије. Све је то учињено толико партнзанскн п тако површпо, да ће зналци то прпмитн с потребнпм неиоверење.м и пспптпвати. По овим статистпчкпм таблнцама Бутара има мпого п са северпе стране Шарплаппие, а Македоппја је