Delo

48 Д Е Л 0 Само реке јека Безбожно шуми, — дух вода пе снива!.. II грми страшпи усклнк из далека Но с њим и корак све шумнији бива. Јаук се чује!.. — То таласи брује, II скачу, лете, носе мутне струје У сиње море, у простор бескрајни 0 то су њнхни звукови очајни То река плаче!. — Чуј.. неко ме зове!.. Да л’ грешне дугие с таласима илове Тражећи страсно у предсмртној ноћн Псточнпк жића, васкрснућа, моћи?!.. Залуд! Земља им не може помоћи!. Ко то корача? Ко је то? 0 ко?!. ... 0 прпђи, приђи! Теби се не молим!.. 0 знам те... дуг ти земаљски дугујем... То ти корачаш са осмехом холим?.. Ја строги закон хладног бића волим, Но због решења судбе не тугујем... Ум горди срце сурово не диже!. Ко .је то? Ходи! Ступај ближе, ближе!. 0 ја те видим: брзо к менн стиже!. Ко то корача? Ко је то? Ко? 0!... Вој. П. Бошњаковић