Delo

62 Д Е Л 0 разгњеви због смрти Еумолпове. Најзад и Пракситеја, жена Ерехтејева одузима сама себи жпвот. Неумољиво, хладно, без милости испуњава се ту виша воља, божанска моћ судбине, која се „као градобитан облак“, као „препуњен вихор страшних непогода“ вије пад главама људским. Да је овај мотив стран данашњем поглавнто реалистичком осећању не може се порећи. Само то не значи да је стран и за уметност. Јер кад би то било онда би се ми заиста морали запитати: далијенапр. народна песма о женидби Милића Барјактара, мање лепа за то што не одговара данашњем реалистичком осећању, него јеионаједан нежан, фини докуменат о проникнутости душе, или још суптилније највише лепоте фатумом, докуменат који чека свог српског Свинберна да га достојно обради. Идеју и суптилни значај те наше народне песме наслутио је већ Лаза Костић у својој „Основи Лепоте у Свету“. Она чека само интелектуални изражај онсг правог античког проницања душе фатумом, које му је та песма први ритмични изражај, да се послужимо већ цитираним речпма н о коме се тако лепо чита у најлепшем, можда, од деликатних „Имагинарнпх портрета“ Валтера Натера, у „Себастијану фан Сторку“. Ми ћемо се на „Аталанту“ још вратити, а за сад да наставпмо где смо стали у ређању факата. Исте годнне кад Аталанту штампа Свинберн још једну своју значајну драму „Шастелара (Сћаб1е1агс1), која је први део његове велике и масивне трилогије „Марији Стјуартовој“, на коју је потрошио и највећн део своје песничке снаге. Други део те трилогнје „Ботвел“ (Во1ћ\уе11) изашао је тек 1874 год. он је највећи, најгломазнијн већи него цео Фауст, а завршетак: „Марнја Страрт“ 1881. Дакле мал’ те не 20 година радио је Свинберн на тој трилогији. Оно је и по концепцнји и по садржају поезије тако колосална да се о њој не може говорити у оквиру једна есеја за српску публику, ако се неће да понови уобичајен модус у кратко испрнчаног садржаја без икаквог духа и смисла. При том ми желимо главну пажњу обраћати па оног Свинберна, којн је значајан за европску књижевност, а тај се приказује у „Аталанти“ и у својим неизмерно богатим лирским песмама којих има десет књига (од којих је нрва књига изашла 1866 годнпе, дакле пре него што је.Свипберн нмао 30 година. Оне су изашле под натписом „Песме и баладе“ (Роешв апс! ћаИас!) и већ одма показују целог Свинберна. Неке од тих песама, рекосмо већ, биле су н