Delo

ИЗ ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ из раније познате публици нешто у рукопису, а неке и штампане по листовима. Алп док је раније Свинберн слављен и хваљен и поздрављен, „као млад песник којц необичпо обећава“, та иста публика, кад су песме изашле осула је грдње и покуде на њега. У књизи је било неколико еротских песама (као на пр. „ЗаПа 1е запцтппе"), које су филистри једнаки у свима временима и свима друштвима, сматрали као нечувене, као страховите поруге јавном моралу под којим се обнчно сакрива ако не неморал а оно скоро увек глупост поједиица. Свинберн је сам био принуђен да напише чланак у своју одбрану, али најлеиша му је одбрана била кад је пет година по том издао други низ својих песама своје „Песме пред излазак супца“ бопо*§ ћеПтое зшшзе), после којих није могло ни за кога више битн сумње да је Синберн један од најснажнијих лиричара енглеске литературе, и које се у главном сматрају као најача књига Синбергова и највреднија њетова песничког гласа. Носле тога у размацима времена штампао је Свинберн другу, па трећу књигу својих „Песама и балада“, а уз то своје „песме о два народа“, „Песме водоскока“, „Студнје к песми“, „Столеће рондела“, (у којој покушава оживети ту напуштену поетичку форму), зе тим драме „Марино фалијери“, „Локрина“, модерну драму „Сестре“, песничку прнчу из циклуса Артусових легенди Баленова прича. Још једном се враћа па своје нрвенче „Розамунду“, краљицу Ломбрђанску. Ако још споменемо његову епску песму „Т\чз1ат о1' Буоиеззе“ у којој обрађује стару германску причу о „Тристану и Изолди познатој из Вагнерове истоимеие опере, онда смо набројали тако рећи све песничке књиге Свидбернове. Оспм тога он има и више литерарннх есеја и студија. Од ових су каже Каснер правог европског значаја ипак само „Аталанта у Калпдону“ и „Песме и Баладе“. Ми ћемо да додамо томе још и „Тристана“, којн је у енглеској иначе епосима сиротој литератури без сумње један од најбољих епоса, а пећемо презретп ни остале збирке несама, ако нађемо у њима штогод „за нашу душу“. Критички размотрити овакав обилан песнички рад бива немогућно и за рођеног Бнглеза. Али што не може ум, разбор може љубав и ми ћемо покушати да с љубављу изнесемо оно што нас је на Свпнберну очарало. II кад би било утврђеннх норми за оцену каква уметпичка дела, њих би за Свпнберпа морало бити тако много да не бих волео бити критичар којн бн морао све те норме иа њ применпти. Како је нак сада већ сваком јасно да је критика субјективна, и опда тек од вредпостн кад је субјективна то ћемо се ми послужити тим лепим сазнањем. Д-р Светислав СтеФановић (СвршпНе се)