Delo

12 Д Е Л 0 ОД 1891’ као »01>54 §е!госкпе1“, а цео став с уљаним плодовима узет је од речи до речи из уговора с Аустро-Угарском (9 (1 (1): Карв, Киђваа*, Моћп, Зеват. ЕгсЈпикзо ит! атЈегмеИ шсћ! §епапп1е 011гисћ1;е.“ Мвђу уговорним ставовима прво место заузимају ставови нл пшенлцу п раж, две највалгније врсте жита за исхрану становннштва. Они носе главно обележје нових уговора, и посталп су могућни једино услед нреокрета у трговинској политици Немачке. За пшеницу н раж био је спуштен став опште тарифе (по пзменама од 1887) од 5 мар. иа 3.50 мар. од 100 кгр. N ако је уговорна царина била знатно нижа, Немачка у попуштању није хтела ићи ни до аутономног става од 1885. (3 мар. ОД 100 КГР )- За овас је уговорено 2.80 мар., место 4 мар. онште тарпфе; за елду је задржан став опште тарифе од 2 мар.; за јечам је уговорено 2 мар., место 2.25 мар.; за кукуруз 1.60 мар., место 2 мар.; а за неспоменуте врсте жита био је везаи став нз 1879. год. од 1. мар. За репицу и друге уљане плодове остао је став огпнте тарифе, повишене у 1885., од 2 мар. Осим тога, Србија је добила 4 мар. за суве шљиве и 3.60 мар. за слад. Ставови за уљане плодове и слад унесени су у уговор без потребе. Од ул.аппх нлодова Србнја је пзвозила само пешто реппцо у Аустро-Угарску (у 1894-905 просечпо годпшње за 10.900 дин.), а слада није опште нп извозила, нитн има пзгледа да ће га скоро моћп извозпти. Оба ова става не находе се у куд н камо многобројнијо.ј тарифи уговора са Аустро-Угарском. И° се,ш се разуме, да поменутих десет ставова нису једина тарифска добпт уговора од 1892. Србпја јс по највећем иовлашћењу имала права да се користи и свима тарифским уступцима, које су друге земље добиле од Немачке. А ових устунака било је много више но претходног уговорног периода. У том погледу у1 овор с Аустро-5 гарском нмао је највеће вредности за српски п-шоз, јер н АустроЛ гарска је имала да обезбеди извоз сличних аграрних производа. Од тога уговора Србијаје, но највећем повлашћењу, имала: слободан став за кудељу; 4 мар. (100 кгр.) за стоно грожђе, а 10 мар. за друго; слободан став за остало свеже воће и за поврће; 4 мар. за пекмез; 3 мар. засуве орахе, слободан став за снрове коже; 16 мар. за масло; 12 мар. за заклану живину; 0.50 мар. за јаја; итд. Спуштени ставови за стоку нпсу имали никакве вредности за Србију, ,ј' р она нпје могла добнти од Немачке ветеринарну конвенцију, нити друге какве уговорне одредбе, којима би се извоз стоке оснгурао.