Delo

378 Д Е Л 0 да за сву ову забуну не носи ни најмањп део одговорности, него да је она настала због тога што се о његову мишљењу ннје водило рачуна, и ма да је он био вољан да својом сарадњом допрннесе решењу кризе, ппак се он ннје осећао лично позван да даје цевапа музици с којом би странка независностп дочекала сваког либералног премијера. Ствари су сувише рђаво стајале, или још недовољно рћаво, да би нх Сел сада узнмао да расправља. Векерле, садашњи мпнистар председннк, у оно доба већ бивши премијер, био је 'у друкчпјем положају. Он је био у пријатељству с многим посланицима из опозицпје, алн није уживао потпуно краљево поверење, због црквених закона који су раннје под њим донесени. Лукач је био финансијер, и као иолитичар врло помирљив, — ои је у шест кабинета имао* портфељ финансија. Уживао је краљево поверење, али га опозицпја није трпела, а сем тога он и нпје био човек који би чврсто могао да држи крму за време буре. Остао је био још граф Јулије Андрашп коме се круна неколико пута обраћала. Његов социјалан положај, нимбус који му даје очево име, његова дела о угарском уставном праву, његова помирљивост, све је то чиннло да се на њега гледа као на човека којн је дорастао ситуацији. Оп је одбио. То је учинио, како изгледа, пз физичких разлога. II ако је тек прешао четрдесету, он је стар човек. Његово је здравље сломљено и због тога он внше воли уживања политичког философа него стварнија п племенитнја задовољства уснешног државника. Стога он није хтео да примп терет властн него је молпо краља да састав кабинета новерп графу Тпсн. Прптиснут са свих страна, Тпса се прими састава кабинета, нађе програм и људе да га изврше. Лпберална је странка одмах у почетку' увндела да она мора имати н један народни војнп програм, н да се и она не сме да огранпчи на пегативан задатак одбране основнпх закона од 1807 п одпоса према Аустријп којп су у њнма одређенн. Стоца буде изабран један одбор од девет либерала, иод председшпнтвом Коломана Села, да пзрадн програм. Члановп тога одбора били су и граф Апоњи н граф Јулије Андраши. На основу днскусија које су вођене између разлнчитих либералнпх вођа н круне, у нрограм су унесене тачке о којима је постојала вероватноћа да пх круна примп. Најзад, 15 октобра 1903, одбор деветорнце нзнесе свој пројекат пред нупу конференцију сгранке. Његове најглавније одредбе биле су ове: — (1) Са-