Delo

ПОЛПТИЧКА ХРОНПКА 379 даш&и знацн заједничке војске не одговарају уставном положц]у земље, и сгога се морају надлежно да измене. (2) Да се што је могуће пре пред парламенат изнесе законски предлог о војном кривнчном поступку у коме бн се обезбедила употреба мфтрког језика. (3) Мннистар домобранства да буде највиша инстанција за одлуке о војној служби мађара у стајаћој војсци и о давању помиловања. (4) Официри мађарског порекла којп служе у немађарскпм региментама да се нреместе у мађарске регименте, и да се васпитање офпцпра тако развије да се попунн недостатак (отирилике 4000) угарских активних офпцира; због тога да се установе стипендије за мађарске омладинце, да се у Угарској отворе нове војне академије, н док се ово потпуно не оствари да се надлежно преуреде немађарске војпе академнје. (5) Све мађарске војне власти морају на мађарском језику да воде препнску с угарским грађанскшм властима. (6) Права Хрватске остају непромењена. (7) Да се извршп ревизија војних закона тако да се систем двогодишње војне службе може нзвестп на начин којп одговара финанспјскоме ноложају земље, да се утврди број стајаће војске у мирно доба, и да се допунска резерва ограничи иаједан датн број. Пробни део програма лежи, међутим, у тачци 8. У њој се пзјављује да се уставне прерогативе крунине у погледу језика команде и службе у војсци морају да одрже на основи закона XII од 1867, и додаје се ово: „Политичка одговорност кабинета распростнре се и на овај као п на сваки други рад круне, и легални утицај парламента п у овом погледу постоји онако исто као и у погледу сваког уставног права. Ово се стање стварн може да променн само законодавним путем — тј. узајамном сарадњом круне н парламента. Лнберална странка наглашава ово право земље, али се уздржава да у свој програм уносп питање о језицима команде и службе јер сматра да такав ток ствари не треба желети из важних политичких разлога који се тнчу великих народних иртереса.“ Ову је одредбу затим усвојила странка и одобрио краљ с једном изменом и допуном коју је ноднео назначени министар-председник граф Тиса: — „Странка стоји на гледишту да краљ има право да утврћује језик службе и команде у угар ској војсци, на основу његових уставних ирерогатива, признатих у члану II Закона XII од 1867.“ Шта су угарски либерали подразуАевали под „уставним“