Delo

X Р 0 Н II К А 399 горњих потреса и трусова, па их г. директор опсерваторије није од• * ^ редио, онда значи: или ниЈе хтео датп сеои толико труда, да детаљно_ н смотрено разгледа инструментова уиисивања, већ је то извршио овлаш; или да просто ннје умео разликовати тинове сеизмогј)ј^сју*х уписивања, која, као што смо у почетку нагласили долазе нд разних узрока. Да ли је овде мана до ннструмента, илн до самог г. директора, или чак и до обојих — за страни научни свет, који је добио горње податке, сасвим је све једно. Страни научннцн лако могу из оваких примера, којих само у јануару има за 11 дана, доћи до уверења, да се не могу много поуздати у податке са опсерваторискогсеизмограФа, нити рачунати на њих при својим проучавањима. Такви примери у стању су, да ма н стечени кредит, јако уздрмају, а то је врло неповољна околвост за нагау научну утакмицу. III. Што има потреса, забележених у Београду, а о којима више ннгде нема никаквога трага, као што се лепо то види из изложене таблнце — то је друга, врло непово.Ђна околност. Кад се узме на ум, да су ти иотреси забележени сви у току дана (сем једнога поћу), у доба када је најжпв.ЂИ саобраћај становншптва, а нарочито кад се смотри опака учестаност (има их по 3—Т дневно), какве нема ни у Јапану, ни у Италији (где се земља врло често тресе) — онда морамо доћи до закључка: да то и нису потреси у земљиној кори, већ нека вештачка потресања од кола, трамваја, звоеења, од коњских топота, артилериске вожње и т. д. и т. д. у опште од узрока, који никакве везс нсмају са унутрашњошћу земљине коре. Што су и такви потреси саопштени паучпом свету на страни — то све већма утврђује пређашњи закључак: да се не умеју разликовати типови сеизмограФСКих шара. Само је тако могло доћи, да се као сеизмички покрети саопштавају страном свету нагаи обични потреси од простогуличпог саобраћаја. Таквих је само у јануару ове год. било 25! То пак немнчовно води закључку, да се ови послови у опсерваторијп раде без разбирања у стручним, ипструменталним и техничкнм пнтањима практпчке Сеизнодогије. Такве појаве већ су јаки разлози, да страпи научни свет, који добија такве податке одавде, мора стећи уверење: не само да се ти пословн раде без критичности и на доват, него су у стању да доведу у питање и остали, ^исто метеоролошки кредит наше опсерваторије. А код ових послова ваља бити необично обазрив, сређен и критичан, јер се иначе не само неће сгећи никакав кредит, не само да ће и стечени доћи у питање, већ је много теже ппвратити једном већ изгубљени научни кредит, а то је за науке у младим земљама врло неповољно. 23. VI—1906. Проф. Јеленко Михаиловић