Delo

Д Е Л 0 А оде ли вако, све ће заман проћи II љубљење страсно и мирисне ноћи Прохујаће летом, јер док страет ти свене Изгубићеш себе и уз себе мене! III Све је тихо, мнрно. Врх зелених вода Мјесец тихо греде уз веселе свате II кићене руље са плавога свода Поскакујућ’ ситно свога друга прате. А далеко доље кб да пјесма бруји Из мрачнијех вода ко хорови поју, Однекуд се чују н наши славуји Како нежно везу мелодију своју. Ти си била самном. Гледала си само Како звјезде греду и грлила мене: Да станемо, драги, да се нагледамо, Оваке су ноћи миле усиомене! Влад. Ћоровић *