Delo

364 Д Е Д 0 глоб. Снјалпце на рудинама, у средпнп дрвета, бацале су па лишће и бусење своју хладну и јаку светлост, оживљавале су бледим животом овај велики варошки врт. Бертен, с рукама на леђима, ишао је тротоаром, и сећао се своје шетње с Анетом по истоме парку, када је из њених уста чуо глас њене мајке. Он се сруши на једну клупу, и удишући свеже испарење поливених рудина, осети се обузет страсним нападпма који у младићској души стварају најасне планове о бескрајноме љубавноме роману. Раније је познавао таке вечери, те вечери луталачкога маштања, када је пуштао да му машта блудп зампшљеним нустоловинама, и он се зачуди где му се вратпше та' осећања која више не доликоваху његовим годннама. Али, као она упорна нота Шубертове мелодије, мпсао о Анетп, привиђење њена лица нагнутог под лампом, н чудна сумња графичина, једнако му падаху на памет. Он је и даље, и мимо своју вољу, занимао своје с.рце тим пнтањем, испитИвао непроницљиве дубине у којима је клица, пре но што се на свет јаве, људских осећаја. Ово тврдоглаво испитивање га је дражило; стално розмишљање о младој девојци каодајеотворило његовој душн један пут нежних снова; није је више могао одагнати из памети; у себи је носио слику њену, као што му је негда остајало, када би графица отишла од њега, чудно осећање њена присуства у зидовима његове радионице Одједном, узнемирен због тога што га је обузела та једна једина мисао, он прошапута устајући: — Ани није била паметна што ми је то рекла. Због тога сад једнако мислим о малој. Кући се вратио узнемирен. Када леже у постељу, осети да му сан неће доћи на очи, јер је осећао грозницу у венама, а у срцу му се залегоше снови. Плашећи се несанице, једне од оних несаница што саломе човека, које изазива душевно узбуђење, он отпде да покуша те да узме какву књпгу. Колико му је пута кратко читање послужило као средство за успављивање! Он се диже и пређе у своју библиоте^у, да изабере какво добро и згодно за успављивање дело; али његов дух, будан и мимо његову вољу, жељан ма каквога узбуђења, тражио је но преградама име каквога писца који би одговарао његову усхићењу и био сагласан с њиме. Балзак, кога је обожавао, не рече му ништа; он га прескочи, презре и Ламартина који