Delo

ЈАКА КАО СМРТ 365 га је увек дотле разнежавао и жељно шчепа Мнсеа, песника свпх младих људи. Он узе од њега једну свеску и однесе је да је чита где се буду листови расклопили. Кад опет би у иостељи, он поче да гута, жедан као пијаница, лаке стнхове надахнутога несника који је, као тица, опевао зору жнвота и, како му је дах трајао само за јутра, ућутао се пред суровим даном, стихове песника који је пајнре био човек опијен жпвотом, н давао израза своме пијанству у сјајноме и безазленоме слављењу љубави, одјек свих младих срдаца којо је љубав занела. Никада Бертен не севапи као тада физичке дражн тих песама што узбуђују чула, а разум врло мало крећу на рад. Гутајућн очима ове устрептале стихове, он осети у себи двадесетогодишњу душу, пуну нада, н прочита готово целу свеску у младићсзој занесености. Три сата откуцаше, те се он зачуди да му се још не спава. Он устаде да затвори прозор који је остао отворен и да на сто сред собе остави књигу; али када осетн хладан ноћнп ваздух, бол, који лечење у 2-ле-вен-у нпје излечио, прожма га дуж бедара као подсећај, као опомена, п он нестрпељивим покретом баци песника и ирошапута: Б, стара будало! Затим опет леже и угаси светлост. Сутра дан не оде графици, и чврсто се реши да не оде тамо два дана. Али ма шта да је радио, било да је покушао да слика, било да је хтео да се шета, или да убије сету идућн из куће у кућу, свуда га је морило непрестано размишљање о обема женама. Како је био себи забранио да иде њима, олакшавао је себи мислећи на њих, и ситио своју мисао и своје срце сећањем на њих. Тада се често дешавало, у тој халуцинацији у коју га је бацала његова усамљеност, да се обе лпчности приближе, различите, онакве какве их је нознавао, пролазе једна мимо другу, па се онда помешају, слију, имају само једно лице, мало нејасно, које није било нп као што је у мајке, ни сасвим онако као што је у кћери, али у лнце жене коју је безумно волео, воли је, и волеће је. А мимо све, пекло га је и што је доиустио да све више клизи низбрдицом наклоности, за које је осећао да су моћне и опасне. Да би им умакао, одрекао их, спасао се њнх, ослободио се овога опојнога и слаткога сна, бавио се духом свима идејама које се могу замислити, свима предметима размншљао је