Delo

ЈАКА КАО СМРТ 369 чоју тезге, на којој су били подељени у две гомиле, оне које су одбацивали по првоме виђењу, и оне од којих ће изабрати. Време је нролазило, неосетно и нријатно, у овоме лепоме занимању одабирања, најопојнијем од свпх задовољстава на свету, забавноме и разноликоме као каква позоришна представа, а и узбудљивоме, готово чулноме, најленшем уживању за женско срце. После их упоређиваху, одушевљаваху се, и избор трпју судија, после малога оклевања, наде на малу златну змију, која је држала леп рубин између својих малпх уста и савијенога репа. Оливије, весео, устаде. — Уступам вам своја кола, рече. Ја имам нешто да свршим; зато идем. Анета замоли мајку да се врате пешице, по овоме лепоме времену. Графица пристаде на то, и, пошто се захвали Бертену, оде са својом ћерком. Неко су време ишле ћутке, сладећи се радошћу због добнвених дарова; затим заметоше говор о свима драгоценостима што су виделе и преметнуле преко руку. Они као да су се светлуцали у њихову духу, оставили неко звецкање, неко расположење. Ишле су брзо кроза свет што се размилео тротоарима, те летње вечери. Људи се окрећу да виде Анету, па тек прошапућу нејасне речи дивљења. То је био први пут од како је у жалости, од како црнина даде њеној кћери жив сјај лепоте, да графица изађе с њоме у Париз; и*осећање овог уличнога успеха, ових прошапутаних похвала, овога малога ласкавога дивљења што оставља за собом пролазак лепе женске у гомили мушкараца, стезало јој је лагано срце, нритпскивало је исто онако мучно као и прошле вечери, у салону, када су поредилн малу са њеном сликом. II нехотице, она је вребала погледе које је на себе привлачила Анета, осећала их како из далека долазе, пређу летимице преко њена лица, па се одједном зауставе на плавоме лику што иде поред ње. Она је одгонетала, она је впдела у очима брзо и немо одавање ночасти овој расцветалој младости. привлачпој љупкости ове свежине, па је мислила: „И ја сам била исто тако лепа, ако не и лепша.“ Одједном се сети Оливпја, па је обузе, као пре у Ронспјеру неодољива жеља да утече. Није хтела да буде више у овој светлости, у овој струји света, где су је вндели свн ти људи, а нису је гледали. Давно