Delo

ЕДУАРД ХАРТМАН 375 тос1егпе Рбусћо1о§ре“ 1901. 18. „Пће \\ге11апзсћатт§: с!ег то<1егпеп Рћуб1к“ 1902. 19. „Г)аз Ргоћ1ет с!еб Рећепб“ 1905. 20. „Оаб Сћпб1епШит с!ев пеиеп Теб1атеићб“ 1906. 11 Хартман је радно подједнако како на теорпјској тако и на практичној филозофији. Он сам ставља тежиште своје филозофске делатности у дела практпчне филозофнје, хотећи да им прнда самосталан значај, међу тим његов значај у ствари је много већи на пољу теоријске него практичне филозофије, ма да су обе код њега у врло тесној вези. Зато ће тежшите следећег пзлагања Хартманове филозофије лежати у теоријској филозофији његовој, док ће практична филозофија бпти само укратко изложена. У Теорији Сазнања, првој п основно.ј философској дисцнплини, заступа Хартмап гледиште тако званог трансценденталног реализма. Његов траисценденталнн реализам потиче директ од Кантовог трансценденталног идеализма и разликује се од овог последњег само у томе, што важност категорија прошпрује и на област ствари по себи, док је Кант тврдио, да је важност категорија ограничена на само субјективно искуство и да.је по томе сазнање ствари по себи одн. Метафпзпка као наука пемогућна. Пре свега Хартман се слаже са Кантом да је непосредна свест нешто што по себн не постоји (као што је то Декарт тврдио у своме ставу „соцћо ег§;о зипх“), што је само појава нечега, што по себп постојп (што је ствар но себи) само он из тога одмах изводи, да ствар по себи не може бити идентнчна са свешћу, да она мора битп несвесиа. Даље се Хартман слаже са Кантом у томе да у искуству непосредне свестп постоје два бнтно различна елементарна састојка: на име осећаји, који чине матернју искуства, и интелектуалне функцпје илн категорије, које формнрају матернју искуства, само с том разликом што док Кант назива категоријама само категорије мишљења или појмове разума дотле Хартман под категоријама разуме и форме опажања (с!ег Апбсћаиип^), па даље претпоставља да постоје н категорије осећања (с!ез ЕтрПпс1епз) узимајући, да простп чулнп квалитети, које је Кант сматрао да спадају у мате-