Delo

378 Д Е Л 0 лозофије Несвеснога“ у том је погледу довољна. Како је циљ овога чланка у главноме да нестручне читаоце упозна са филозофијом Х*артмановом, то ћу се ја при излагању Метафизике његове држати у главном излагања у „Филозофији Несвеснога“. Централни појам у филозофији Хартмановој, појам по коме је и цела философија његова названа, јесте појам Несвеснога. Несвесно у Хартмановој филозофији има два значења, која су нераздвојно везана једно за друго: на име несвесно пре свега означава духовну радњу која није свесна, која је потпуна супротност свесној духовној радњи, и затим несвесно значи апсолутни дух, чија је духовна функција несвесна. Хартманова филозофија Несвеснога састоји се у тврђењу, да иесвесна духовна радња постоји и да она сачињава и може једино сачињаватн предикат апсолутног светског духа. Хартманов метафнзички систем пре свега је монистички пантеизам, он претпоставља као и Спиноза да је Бог иманентан у свету, да је свет непосредна манифестација божанског бића, само што он центар реалности ставља не у свет него у божанство, тако да се тим својим тврђењем Хартман јако приближује теизму, којн свет одваја иотпуно од Бога. Могло би се рећи да је Хартманов Бог таман толико удаљен од света да још може бити Бог, док је Спинозин Бог тако блиЗу свету, да се од света не може готово ни да разликује (зато Спиноза и вели: сЈеиз 81Уе па1ига) а Бог теизма (хришћански и јеврејски Бог) тако удаљен од света, да је веза света са њим чпсто спољашња (Хартман с тога назива своје гледиште тачније панептеизам). Теизам своме Богу приписује свест и самосвест, он га сматра као личност, док Хартман, нриближивши Бога свету, одриче му како свест тако и самосвест, већ тврди за њега да је несвесан, у кратко он га назива „Несвесним“, спајајући у овом изразу оба горе наведена значења појма несвесно. Две су основне особине, којима се несвесна духовна функцпја разликује од свесне: 1) свест је днскурзивна, свесна духовна радња упоређује преставе само на тај начин што их ниже једну за другом у времену, док је несвесна духовна функција у стању да све мислене стране једне комплициране преставе схвати у једном моменту. т. ј. она је интуитивна; 2) знање, које прати свесне преставе, свесно је не само ових последњих него у исто доба и себе самог, у свести су објект свестп и субјект свести одвој ени један од другог, док знање,