Delo

380 Д Е Л 0 апсолутне супстанцпје божанске лежи специфични исторпјскофилозофски значај Хартманове филозофије: ту Хартман спаја супротна учења два највећа филозофа деветнаестог века, Шопенхауера и Хегела. По Хегелу супстанција света лежн у идеји, у логосу, свет је реализација логичке идеје, и отуда разумно и целисходно уређење светске зграде и целисходни ход развића духа у свету. По Шопенхауер.у пак супстанција света лежи у вољи, свет је објективација глупе н слепе воље и отуда бол и иесрећа његова, која је толпка да је воља, приморана да створп као срество свога снасења пешто себи сасвим супротно, па и.ме иптелнгенцију, разум, који је само слуга њен. II Хегел и Шопенхауер узнмају да свет има апсолутнн почетак свој у времену, јер по Хегелу логичка идеја по себи нема момената времена и простора у себи, они јој придолазе тек при прелазу њеноме у прнроду, а по Шопенхауеру воља као ствар по себи пма способност у себи и да хоће и да иеће живот, тако да је одлуци њеној за живот следовао овај свет бола и беде. Међу тим док је Хегел на основу свога принципа логичке ндеје у стању да објасни постанак свести и развиће света у опште, кад је он већ ту, а није способан да објаснп сам постанак његов, јеи логична пдеја сама собом није у стању да се отуђн од себе н да се баци у вртлог реалних појава (све конструкције Хеглове у овом погледу остале су безуспешне, вели Хартман) дотле је Шопенхауер обратно истина у стању да објасни сам ностанак света (он потиче из хотења воље, које је безузрочно, безразложно) али није у стању да објасни разумно и целпсходно развиће његово а нарочито није у стању да објасни постанак свестп, која је у Шопенхауеровом систему прави с1еп8 ех тасћта. С тога Хартман спаја учење Хеглово и Шопенхауерово уједно и тиме избегава тешкоће и једног и другог снстема. По Хартману на име свет је продукт како логнчке пдеје (Хегел) тако н слепе нелогичне воље (Шопенхауер), воља п идеја чине атрибуте Несвеснога, чине атрибуте апсолутне супстанције. Воља је принцип нелогичан, али на супрот идеји она је принцпп реалитета, док је пдеја принцип логичан али п принцнп чисто идеалан, принцип неспособан да сам себи да реалитет. На тај начнн воља и идеја узајамно се допуњују и обе заједно чнне нераздвојне атрибуте несвесне пснхичке функције Несвеснога: ндеја одређује садржај бића а воља тај садржај реали-