Delo

ЕДУАРД ХАРТМАП :581 зира. У опште говорећи воља је способност (Уегшб^еп) хотења одн. нехотења, идеја је могућност (Мб^Псћкећ;) реалног садржаја, којп воља својим хотењем реализира. Атрибути пмају према томе две битно различне форме своје реалности: пре створења света воља је само чпста способност за хотење, ајош није хотење, идеја је чиста могућност садржаја а сама још није нпкакав садржај (она је још чнсто формални логичкп принцпп А = А), у овоме предсветском или надбитном (иПегбеЈепс!) стању своме воља и идеја чисте су потенције реалног хотења и стварног представљања. Ми нисмо у стању да позптивно одреднмо начин егзистенцПје атрибута у овом њпховом претсветском стању, ми можемо за њих тада само рећи да нису стварнн у смислу њихове егзистенције за време светског процеса. Светскп процес или свет ночиње тнме што се воља, као прпнцип нелогичан, одлучује сасвим случајно без пкаквог разлога (јер она се као нелогичан принцип не управља ни по каким разлозима) на хотење и тиме прпморава идеју, којаје за њу као супротни атрибут непосредно везана, да реагира на ту одлуку воље. Како је воља принцип нелогичан и акт њеног хотења безразложан, то се рекцнја идеје па овај акт воље може састојати само у негацији тога вољног акта, у враћању воље у нрвобитно стање нехотења. Како идеја пак нпје у стању да сама собом негира вољу — јер она ннје принцип реалан већ чисто идеалан — то она намеће вољи такав идеални садржај да ова, реализирајућн тај садржај, напослетку мора доћи до тога да сама себе негира и врати се натраг у првобитно стање нехотења. Акт хотења акт је чисто интензпван, воља је чиста активна тежња; идеја, стварањем форме просторне у себп, раставља тај један вољни акт у множину појединачннх вољних аката, које доводи у конфликт један с другим. Тиме идеја раставља вољу на две половине: на једне вољне акте, којн и даље хоће и друге који супротно хоћет. ј. који неће, п кадова друга група аката постане својнм интензитетом равна првој, онда ће се обе супротне стране воље узајамно уништитп н светски процес престаће. На име тиме што идеја један вољнн акт доводи у конфликт са другима она производи једну важну управо једннствену промену у њему: вољни акт, којп дође у конфликт са другим вољним актима, одбнје сетако рећн од ових последњнх, враћа се у себе и постаје себе свесан. Тпме дакле, што идеја доводи вољне акте у конфликт један с другпм, она ствара свест, и развиће свести по-