Delo

КРНТПКА II БНБЛИОГРАфПЈА 403 развијатн у култу|шом смислу, у главном је заслуга трговинско-економске нолитике европске. У Турској су били свеснп главних узрока својс слабости, али не беху у стању да се помогну и она је морала подлећи. Јер у наше доба може и живети и владати само онај, који стоји на највишем ступњу сав))емспога културнога развитка. „Ја понављам", говораше 1830. год. турски велики адмирал Калил-паша, враћајући се из Русије, ,ја опет понављам увереи више него икада, < да се ми. ако се не пожуримо да подражавамо Европу, морамо номирити са судбом и вратити се у Азију*.1 У овим Факторима жнвотне природе треба тражити основне узроке досадашњег развитка исторпје Источног питања, њнма се једино може и мора објаснити његово савремено стање, најзад на тој страни треба да траже кључеве за његово коначно решењс они, који желе и који су дужни да га реше у корист своју и корист потлачених народа у турској и јужном делу аустријске иаревпне. Не пише се у свима европским земљама о Источном питању тако много из неких хуманих и Филантронских осећаја или жеље да се народима у Турској номогне, не баве се европски паучници и дипломатија овим питањем због пекога вишег научног му шггереса, не претреса се и не понавља већ по то.шко пута ова тужпа и трагична исторпја (како је тачно рекао Француски члан Ипстигута Ргес!е г 1 с Раззу) због народа, коме је иотребна слобода. Велики интереси европских држава чине те се о овоме питању код њих и говори и пише, п предлажу пајразноврснија решења. Али баш због тога не може никако ни да се ириступи ма каквом озбиљнијем и рационалнијем решењу овога питања. Данас се тек сасвим јасно може 'увндсти. са колико је права Јосиф II. објавно, „да Турци пикад пеће изаћи из Цариграда, јер се Европа неће моћи сложити у нзбору њихових наследника“. * * * Писац великога дела о историјн реФорама у Турској (поред више мањих ствари о овоме питању), Е. Енгелхарт у овој својој књижици о Маћедонском питању, поделио је своје расправљање и резоновање у два главна дела. У првом делу: Савремено стање Маћедонског питања писац нрво нронраћа са неколико речи историјски развој националног и религиозног пптања у Маћедонијп и време када 1 Г.а ТигциЈе е1 1е ТаихГгаа! ои ШзкоЈге <1ез КеГоггаез «1апз Гегарјге осГогаап «1ери1з 1826. јизсрГ а поз јоигз раг ЕП. Ео^еШапћ. РагЈз 1882. I. I. сгр. 16.