Delo

404 Д Е Л 0 су тамо Грци доминирали. Затим са много мање речи, него што је то учинио са историјским развојем, он једва додирује друга два питања. антагонизам између Срба и Бугара и провизорно одржање територијалног бШи дио-а и реФорме у Маћедонији. (стр. 3—14). У другоме делу: Решење Маћедонског питања, и поврх све површности, он ипак мало дубље улази у само питање, и ако истакнути насловн врло мало одговарају самоме раснрављању. Говорећи о терористичким двема бугарским организацијама, од којих је једна тзв. у н утраптња истакла нозпати примамљиви нринцип Маћедонија Маћедонцима!, он велн, да су ове идеје неостварљиве и да средства која се за њихово остварење употребљавају могу само послужити за одржање садањега стања. Садање стање у Маћедонијн он уиоређује са стањем у Боспи и Херцеговини из 1875/6 године, с том разликом, што он погрешно мисли да је у Босни и Херцеговини главни узрок за немире био искључиво религиозни Фактор, док је данас у Маћедоннји расинске, нацноналне природе! Од интереса је напоменути, да Енгелхарт за решење Маћедопског питања, н ако сам на једиом месту вели, да у Маћедонији „појам нациопалности код већине становништва није одређен нити онако схваћен као на другим местима“, ипак истиче принцип си1СЈие зиит тј. поделу сФера утпцаја између три суседне балканске државе: Србије, Бугарске и Грчке. Он се труди да бар нриближно те СФере и одреди, но бсз успеха. У осталом колико јс тај посао тежак, управо ири данашњим приликама неностижан, најбоље је ноказао Бг. Цвијић у своме раду: Неколика проматрања о етнографији маћсдонских Словена, чија капитална важност, на жалост, још до данас није довољно нн ни схваћена ни оцењена како у објсктивно научном погледу, тако исто, и још много више, с обзиром иа практичне консеквенце, које би отуда требало извући. Хотећи да покаже до којих је днмензија разбуктан антагонизам међу маћедонским Словенима писац наводи ову претњу бугарскога војводе Днмче Србима из Тополче. ,Ви мнслите да будете Срби“, вели се ту, „али онда зашто не идете у Србију и шта тражите у нашој Маћедонији? Ако хоћете да останете овде, морате се покорити нашнм законпма. Постаните Бугари без обзира шта ће с вама бити".1 Безбојност, неодређеност и непрецизност, дипломатска уздржљивост и доста усиљена незаинтересованост главне су одлике ове књижине, у ко.јој се не износе нп нови погледи нити какав нов ма1 Ба МасеНогпе од б. априла 1905. год.