Delo

113 ЗЕМЉЕ ПЛАЧЛ 9 стријела, ваљана као радшл, вазда готова на послух као запета пушка, ама у пеку руку вјетрењаста. Та се њепа рђава страна јако уочи од оног доба оту;ад висока влада насели по Подвележју до педесет швапскпх кућа и начини пм школу п цркву; откад се загледа у њу.једап од досељеника, неки Фрапц Јегер, и она у њсга; а нарочпто откад јој родптељи иомријеше, те нс би никога да је пази и чува. Мујо као Мујо — по беглијању и у скитњу тамо - амо; кућа’ сама, Дудпја еама; празна кућа тражи чељади да је испуне, а такође и набујало ђевојачко срце себи јарапа. II случај је хтио да га нађе у љепушкаском Швабу упаточ и своме ћоку и положају н вјерн и предањпма. II баш оних даиа кад је Мујо распродавао претек своје очевипе, бавно се у Мостару око пасоша и намјеравао да ходе до Крста под Романију на виђење, Франц дође са неколико својих другова, узе Дудпју и поведе својој кући, ђе је католпчки думо полатини и нађеде јој име Роза, гт привјенча за Франца. Да се небо обудрало па му пало на главу, Мујо би лакше нздржао од тога. Виђели смо, како га је поразно глас о томе на мостарској станнци п како је пезрелице папустио и Јоса и чекаоницу и памншљени пут. Чим је, као манит, дојурио на коњу под Вележ, сврати своме опустјелом чардаку, зграбп бабов ханџар и извади сакривени револвер из чекмеџета, па их зађеде за силав, п као вјетар одјури у швапско насеље. Прољетњи је дан Оио у најљепшем напону, око попаса, кад Мујо бахну пред Францову кућу и изврнутим гласом зазва; — 0 домаћине! јесили дома?... Сесгра му, наређена под невјестачку на шокачки хадет, истрча да видн ко је, и стукну с прага кад угледа брата. — Зло јутро ти и са мном заједно, превјернице ииједна!.. дрекну Мујо, па је пресијече црним погледом из закрвављених му од муке очију. Дудији — Розп и нехотице зацвокоташе зуби; н, сва блиједа као клак, не умједе ништа до што обори очп на земљу и прикова поглед за један чвор у јеловом диреку н \ доњем прагу. — Шта тн то шће, црн тн образ био?! Што обрука свакога свога, и живе и мртве, и мени' откиде нос између оба ока да не могу грдан међу дружнну изаћ’—а?! настави Мујо, бијесан