Delo

108 Д Е Л 0 том одељку нема ни најобичнијих приказа о Србима тога доба, каковн се налазе и у каквој школској историји. Тако је исто слабо приказано и књижевно стање тога доба. Ту нсма ни речп како треба о последњим годинама живота и рада Бранкова и Његошева; не помиње се ни друга књига Бранкових песама, Шћепан Мали, Даворје, Ковчежић Вуков, Даничићева Граматика ни Сиптакса. Такође ништа ни о певању Суботића, Грујића, МалетиТа, Бана, Прерадовића и других. Такође ништа ни о раду Матнце Српске и Друштва Срп. Словености. Под тим називом место приказа живота свег народа српског палази се нрича о „Дружини Младежи Србске“, а место књижевног приказа прича сс о историји већином политичких листова. Без сумње да ту има речи и о чем другом, али тако у опште да се може рећи да оне врло мало казују. Па кад ова I књига својом садржином не ремети јединство, и све друге односе се на Уједињену Омладину Српску, онда је било природпо да се је овој књизи дало име које нас директо упућује на другптвени и књижевни значај опога удружења од 1866. Алп је Г. Скерлић хтео по некој својој хипотези да покаже истоветпоет духовие природе Сарајлије и Л. Костића и њихових савременика па је делу дао име неодређено место одређе ног, јер омладине и њене књижевности биће увек, али неће бити онакве каква је била шездесетих година. А да је та хипотеза Г. Скерлића више основана на некој спонтаној радњи духа него ли на објективним разлозима видеће се из приказа садржиие ове његове књиге. * Из наше најновије политичке и књижевне историје знамо да се шездесетих година прогалог века јавља зачетак оних идеја које су крајем тога века постале дело, и карактеристика тих идеја дала је карактернстику животу нашега народа у другој половини XIX века. За објашњење тога нојава нма разноврсних узрока којима се тумачи и у нас нов импулс за даљи живот какав се нрво обелодани шездесетнх година. Г. Скерлић држн да је удружење, Уједињена Омладина Српска од 1866. најактивније утицала на стварање Физиономије и правца нашег живота а нарочито у књижевности тога доба. Зато је он овде опширније испричао њену Формацију, живот и крај њене организације и рада. Је ли та Омладгша била онако свемоћног утицаја на живот и књижевносг, видићемо доцније, али свакојако н опа је била једап од нерава и ако не пегуиз гегпт отпшт. А да лн ,је опака Фабула живота У. Омладине остаје да се потврди разном