Delo

КРПТПКА Н НИВЛИОГРАфНЈЛ 109 ррађом и мемоарима још живих Омладнпаца; ми само констатујсмо да писац своју причу еијс везао за какву аутентичну грађу, јср је за сву парацију нашао потврде у неколико бројева Заставе од 1869. Колико нак ми знамо исторбју У. Омладине држимо да је њену драму г. Скерлић нриказао н без јачег наслона и на општа места политичке историје тога доба. На пр. г. Скерлић нам не каже како је бнло политичко стање у Аустрији и Србији, чије владе беху 1860. нријатељски расположене нрема Омладини: нарочито треба.10 је казати због чега је Аустрија допунггала да сс држи онај велики Сабор Срба из свих крајева 1866. у Н. Саду, а одмах у јсеен 1867 обе државе ометају рад Омладине. Рећи за прво понашање да је било либерално а за друго реакционарно лнчи на иросту нричу. Јер Аустрија 1866. није била наклоњена покрету, из неке либералности, иећ због рага са Пруском, а Србија можда због Критског устанка. Чим су се 1467. погодиле Аустрија и Угарска, а Србија добила градове, разуме сс да је промењепа полигичка ситуација донела и промену у расположењу према једном покрету који се внше Фигуративно звао У. Омладина. Другим речима: нојава У. Омладинс не може се протумачити само диспозицијама ђачких дружипа већ је тај покрет био јако уелоп.вен н другим реалним Фактима живота н политике. И само ова напомена показује да се историја У. Омладине од Г. Скерлића мора кориговати. Нарочито је Омладина једнострано представљепа према ђацима онога времена. Истина је да су чланеви *Зоре“ сазвали збор у II. Саду 1866. али је истиеа и то да су они и на нрво.ј Скупштини бнли са улогом сазивача јер н на првој Скупштини ђаци немају ирве речп. 'Ге ђачке улоге доцпије се и Г. Скерлић присећа, али пошто је испричао псторију Омладинских Скупштина и отпочео причу о „делателности омладине,“ тек тада и он каже, да је покрет под именом У. Омладина био општег и сложеног карактера. Заиста је била ногрешка свом иокрету шездесетих годппа дати ђачки карактер у т- ликој мери, да изгледа да су ђаии у општем стању били као некн ГеШпоШ'. II место да се опшге стање, поред другог, илуструје и ђачком улогом, овде се остављају и пеприказане његове паргије само да би статирање ђачко било истакнутије заједно са улогом Св. Марковића и Свет. Милетића. Због ове једпостраностн миоги резопи Г. Скерлића о улозн Омладине остали су само као Фразе. Јер како да ценимо п оне изразе Милетића и других о прсдставницнма Срп. цркве у Угарској п тадашњој званичној Србији, него као Фразе, из иростог разлога, што овде пије приказана пи црква ни тадашња Србија. Ту једпостраност г. Скерлнћ овако доцпије исправља: „Али одмах на првој Скуиштинн