Delo

122 Д Е Л 0 Млада Немачка бледела је око 1840, око 1855. она није випге ншпта значила у Немачкој“ (397); затим: „Романтизам је завладао код нае онда кад је на Западу био већ продветао. Као и свака мода, он се доваљао до нас онда кад је на своме извору већ припадао прошлости“ (275). Дакле, по овом, почетак нашег националног и књижевног романтизЈиа паде негде у другу иоловину 19 в. Па због чега се онда на стр. 398. и ово рекло: „Симо Милутиновић био је први романтичар наше књижевности?“ Те противуречности у књизи, доцније у предговору гледао је г. Скерлић да како оправда, додајући још једну Хајнеову деФиницију за писце У. Омладине (стр. X), п још називајући то доба „наш бПггт-ипП Вгап§'2еИ“ (IX) а свој распоред систематику књиге „вештачким и ломним класиФИкацијама“ (XI). II још друге непотпуности гледао је г. Скерлић да некако измири у предговору говорећи да се наШао „на једном необрађеном пољу“ (XIV), а у току расправе види се да је то поље било мало, јер га зове „једно ограничено доба“ (373). Такође у прсдговору жели објаснити што је а(ного говорио о времену пре 3 866, јер се, велп, Омладина пије појавила „преконоћ“ (X), а заборавља, да се тај покрет такође није могао „преконоћ“ угасити, т. ј. 31 дек. 1871. већ је трајао дуго и дуго после У. Омладине, и место г. Скерлић да је од тога покрета што впше захватио, он је половину књиге дао о ономе „што је некад било“ ире Омладине, а о томе претходноме писао је Вуловић, Мурсо, Шурмин, Магарашевић, С. Томић и други, зато је велики део ако не и цела књига само некаке опширније лекције, а тек неколико места могу бити као нов прилог науци. II ми држимо да на овом месту можемо завршити реч о овим непотиуностима, речима г. Скерлпћа: „цела ова књига пије потиуна" (XIV). Па онда зашто Академија издаје књиге за којс и сами писци кажу да су непотпупе, и то не само у деловима, већ у свој целини? Омладински писци. Овде је г. Скерлић казао своје мишљење о двадесеторици иисаца, редом коме се незна зашто је такав. По годинама рођења пије, по годинама штампања пије, а није пи гепетички; такав ред не би могао бити ни по снази певања, јер се почиње Бранком а г. Скерлић не држи да је Бранко међу њима најбољи песник. Нас у опште изнепађава, шта ће Бранко међу Омладинским песницима, али је и ту г. Скерлић остао ири своме, да се генерација Вл. .Товаповића духом