Delo

КРИТИКЛ II БИБЛИОГРАфИЈА 1*21 жава и српски романтизам" (310). На затим је узета у помоћ и ова: .А.1и опо што ипак чипн романтичну суштипу нагаег ромаптичарства то су: нац!Л)пализам, култ прогалости, љубав за народну и источњачку поезију, субјективизам у лирици, ,кипеће одушевљењем (397). И напослетку трећа опет о духу омладинс: „Главва одлика нагаега ноколења од гаездесетих година то је хипертроФија осећања, стално раздражење маште, потреба непрестано бити у „кипећем одушевљењу.“ излазити пз обичног колосека, погато по то не бити као други“ (40'>). Као што се види ова деФинација нотире предње. јер се у њој ни мало не наговегатава оно што се обично назива национални и књижевни ромавтизам 19 в. А овим се утврђује да су омладинци били само изврсни идеолози, али не и романтичари као онн из прве ноловине прошлог века. Романтичарска поезија. Под оваким називом треба да се нађе известан таблб нагае „романтичарске поезије“; затим да се тај таблб прегледа ио каквој поетици. и види како смо тада стајали у епу, лирици н драми; још какве су се естетике држати ти песници. То смо ми очекивалп наћп под овим називом у књпзи Академпје, а не само неке Фразе које за ствар мало значе, као што је на пр. „бегае Л. Костић егЛап! 1еггЉ1е наше романтичарске поезије“ (414). То знамо још од Неднћа. Као што за исто доба знамо од Вуловпћа: да се тада мпого певало, н имена оннх који су тада иропевали, и да ови беху осредње вредиости. Такође Вуловић п пешто Недпћ наговестиите речник и сти.1 тих песпика, као и реакцију њима у списнма Св. Марковића. Кад г. Скерлић ннје имао своје инвенције за расправу под оваквпм назнвом, онда би боље учннио да је наставпо своје претходнике.- Негато се хтело самостално па је изашло: „длетом по стенн* — али не разбијајућн јс. Као што смо видели једно од најглавнијнх места у овој књизи јесте о Романтизму, на њега нас упућује и друга половина наслова, али је о романтизму на крају крајева овде речено н нејасно и противуречно. 1.) Не може се одржати мишљење да су Вл. Јовановић и Влад. Ђорђевнћ н њихови другови билн ромаотичари у онгате а пајмање још што да су били романтичари као Гај, ШаФарпк, Сарајлиј;. п другп из прве половине прошлога века: *2) У овој књизи нма места по којима се може закључитп да у нас и није било романтизма у првој ноловини прошлог века. На пример: .1840 романтизам је у Француској почео заходити, после 1850. био јо са свим потиснут.