Delo

130 Д Е Л 0 примера код других народа и оскудица већег искуства само су потенцирали оно Фатално мишљење да се наш извоз мора само непосредно на север кретати, што је имало за последицу давање АустроУгарској и оних концесија, које се нипошто нису смеле чинити, а због чега је опет у нашој производњи владала једна таква стагнација, која је очигледно ишла на уштрб и наших народних и државних и политичких и народносних интереса. Али и сада, као и увек, сам живот и стварне прилике, у којима смо се по1епв-то1еп8 нагали, учинили су да сви увиде, да се * може и да се мора у сасвим другом правцу. Непријатељ је подигао један бедем, и ми смо морали (и могли) да разрушимо стотинама других. Сада су и најплашљивији увидели, не само да не мора него и да не треба да остане онако како је пре било. Наш привредни живот, ослобођен једних тешких окова, почиње да се креће, наша нзвозна трговина нашла је доста добрих, а ускоро ће наћи још и више и још много бољих пијаца. Привремена криза, која је снашла неке редове нашега народа, треба да заврши онај низ уцењивања, неприлика, препада и малтретирања, које смо за последњих двадесет година доживели од наше северне сусетке. Економска еманципација од Аустро-Угарске, на којој се данас, са успехом, енергично ради, има да буде камен темељац и за нашу праву политичку независност... У брошури „Царински рат између Аустро-Угарске и Румуније“ истиче се, сасвим правилно, истоветност трговинских .односа, у којима се наша земља налазила пре последњег сукоба са Аустро-Угарском, са односима, у којима је била Румунија пре овога царинског рата са овом државом. Статистичким циФрама извозне и увозне румунске трговине утврђено је да је пре царинског рата Румунија имала највећи трговински обрт са Аустро-Угарском — исти случај који је био и са нама. Затим се прелази на изношење узрока који су изазвали неуговорно стање и царински рат од 1. јуна 1888. године и нагли обрт румупских трговинских односа. Упоређујући циФре нзвозне и увозне румупске трговине за време трајања царинскога рата са истим циФрама пре тога времена и износећи артикле, које је Румунија у та два времена извозила и увозила, пепознати писац долази до ових тачпих закључака: 1. ) да је Румунија била непопустљива у својим захтевима н да је смело ишла на сусрет царинском рату; 2. ) да јс за време царипског рата н пеуговорног стања једину тешкоћу имала у извозу живе стокс;