Delo

КРИТПКА II БИКЛИОГРлфИЈА 129 Царински рат између Аустро-Угарске и Румуније.Штампарија „Доситије Обрадовпћи Аце М. Станојевића. Веоград 1906. стр. 16. Извештај о трговини с храном у Врајили. Штампано У државној штампарији Краљевине Србије. Београд 1906. стр. 32. Доктор Абералдо Бокалари о квалитету српских волова. Штампано у државној штампарији Краљевине Србије. Београд 1906. стр. 13. Све три ове инструктивне и корисне брошуре изаиване су н написане због неуговорног трговинског стања, које од подужсг времена ваада нзмеђу нашс отаџбипе и аустро-угарске монархије. II ако је један мали број наших трезвених нолитинара и озбиљних државника и пре овога тзв. заплета тачно предвиђао и познтивно знао шта неминовно мора наступити било раније било доцније, нпак о томе егзистенцијалном питању по нага народ раније је у опгате врло мало нисано и тако исто мало размишљано. Затварањем граннце од Аустро-Угарске за наш извоз иису били изнепађепн и престрављени само наши сеоски нроизвођачи и трговци — извозпици, већ и многи нстакнути државпици и читаве политичке партијс, за које је ово пнтањд па.10 као нешто сасвпм неочекивапо и изненадпо. Од особите је важности и то треба парочито истаћи, да су неке од тих партија годинама владале у нашој земљи а друге су опег долазиле на владу баш онда кад је ово питање било у пуном јеку свога регаавања. Традиционалне заблуде и предрасуде и овога су пута показалс сву своју Фаталну моћ. Све је живо осећало да се по староме пачнпу не може ни живетп, а камоли напредовати, наша економска зависност од суседне монархије постајала је са сваком годипом све више и више као нека врста Дамокловог мача, који је претио како нашој државној независности. тако нсто, и још много више, нагаој пационалној будућности. Па ипак у овоме питању многи наши позвани Фактори, из најразличнпјих узрока, беху запали као у неки пгси1и8 уШозиб, из кога се апсолутно или нису могли или нису хтели извући. Питање о нашој економској еманципацији од Аустро - Угарске све до наших дана, и кад га је когод у ма којој прилици поменуо, сматрано је у опште као један од најлепшнх ндеала — али ндеал који ће се можда гек пекада постићи. Непознавање потпуно аналогих Дело, књ. 42. ^