Delo

КРИТИКА И БИБЈШГРАфИЈА 183 вести Србијју и до економне независности; докле, на против, они држе, да бн признање претепсија аустро-угарских дубоко поткопала ту незавпсност. II заиста, привремене трговинске конвенције закључене са другим државама изгубиле бн значење своје према привилегисаном ноложају, који бн се признао Аустро-Угарској. Никоја држава не би више имала интереса, да са Србијом закључује трговипских уговора, јер опи не би могли никада у живот ни ступити, па ни сама АустроУгарска, јака својим изузетним положајем, не би имала пнтереса, да тај Уговор закључи, јер бн се корпстила и садашњим нашим ђумручким стањем, које јој годи, н свима уговорима, ако бн каквих Србија са другим државама закључила, бпрајући изњих, по својој привнлегији, најповољније стипулацпје за себе. „Коначни ресултат тога стања био би, сједне стране озакоњен економни монопол аустро-у гарски у Срби ј н, а с друге, укоченост, под којом би пала и последња нада на економну еманципацију Србпје. „Ми смо се, Господару, пптали, да ли има изгледа, да би Србија концесијом, која јој се тражи, дефинитивно задовољила суседну монархију? У вези управо са овим гледиштем и добија ово пнтање виталну важност за Србију. Концесија која се сад тражи била би само почетак читавог једног низа одконцесија. После овога питања долази на дневни ред пнтање о слободној пловидби на Дунаву. Аустро-Угарскатражнће нам и ту концесије; после тога искрснуће друго какво иитање нтд. Искуство, које смо од Берлинског Конгреса стекли, довољно је, да нас увери, да апетит суседне монархије према Истоку расте, да њено пријатељство ми Источани, а нарочито Србија, не можемо задобити. Пре а после мора Србија ући у политику отпора одбране. Па ако то има бити доцпије по што се бесплодно поднесу толике жртве; по што нам руке нашим пристанком буду везане; по што ми изгубимо можда и право на потпору и благовољење других сила, које би вољне биле бранпти нас — онда је мудрије да Обреновић IV још сада својим патриотским гласом, повиче својим верним и нослуишим Србима: „Недајмо се, бранимо се!!!“ „Немамо се, Господару, пи мало бојати, да бисмоу источном заплету билн оштећени одсуством аустро-угарскога пријатељства. Ако и нађе наш сусед интереса, да нам на којој тачки укаже своју потпору. он ће нам је скупо продати...