Delo

134 Д Е Л 0 „Ништа нас мање не би чекало у таким евентуалитетима но — „унија“ ђумручка, „унија“ војна итд. „Ово су, Господару, мисли и разлози, којима сам нашао задахнуте Министре вашега Впсочанства, кад сам, по налогу Вашем, изнео пред њих ово пптање у јучерањој седницп. Ја сам се трудио да све ове погледе верно ресумишем. Налазећи за излишпо да из њих изводим закључење, ја се ограничавам, да их поднесем на највишу оцену и коначно решење вашега Височанства. 9. октобра 1880. год. У Београду Вашем Височанству слуга пониани Јов. Ристић с. р.“ Српскоме историку друге половине XIX. века и наших дана остаје за задатак, да на основу докумената и грађе, који се још не могу објављивати, изнесе праву слику свих догађаја, који су се у ово време развијали. Он ће, поред осталога, моћи и да новуче тачнију и бољу паралелу између оног догађаја од 1880. године и свега овога што се данас одиграва између Србије и Аустро-Угарске у питању — трговинских односа. Ми смо' ово питање једва додирнули, потпуно уверени, да ће наша данашња генерација знати и умети да се користи и сувише очигледним примерима и скупо плаћаним искуством из наше најскорије прошлости. — а ОгадапоГ: Ва МасеЈоте е! 1е8 ВеЈогтев. 1лћгтле Р1оиеђ Рапв, 1906. За предговор своје књпге ДраганоФ је уиотребио чланак познатог Француског публицисте V. ВегагЈ-а публиковапој у Кеуце с1е Рапв од 15-ХН 1905. У своме делу Рго МасеЈоп1а (1904. г.) Вегагс! је предлагао, за успешно васпостављање мира у Македонпји, иста средства која су примењена на Криту, тј. присуство сувсземне и поморске војске пет ангажованих великих сила. У овом носледњем своме чланку он знатно модиФицира своје гледиште, јер сматра да ће се питање македонско решити споразумом западних сила, балканских држава и Маџара.