Delo

КРИТИКА Н БИБЛИОГрафИЈА 135 Оваквчм би се преокретом постигло да двс „највише заивтересоване силе“ Русија и Аустрија изгубе свој досадањн престиж. Књига је нодељена на два дела. V ирвом се говори о ееуспесима рсФормне акције, а у другом јс прибран материјал убистава, насиља отмице и наљевина које су иочинили Турци, војска, Арнаути, Помаци, Грци, Срби и њихове чете Бугарима егзархистима. 11рви део има 7 одељака, I, II, IV п V говоре о сноразуму руско-аустриском, мирцштетској „погрешци“, о устанку од 1903. и начину његовог стишавања, о интервенци.ји Европе и применн реФорама. Сви ови одељци не садрже ничег новог за све оне ко.јн су и новршно пратили развој македонског питања. Одељак III излаже веома бедно економско стање македонсског сељака. Писац прилаже извесне статистичке податке нз којих се внди да чифчија хришћанин, после свих издатака у натури и новцу држави,. аги и низу зулумћара, најчешће нема су чим своју нородицу изранити. Ова су саонштења пишчева, и ако већ давно позната у литератури маћедонској, леио изложена и могу се корисно употребнги. VI је одељак посвећен бугарско-турском споразуму. Ово је ирви пут да бугарски писац коментарише овај споразум од 26. марта 1904. г. Бугари су се увек осећали нелагодно кад им се пребацивало то нријатељство са Турцима. II то у толико незгодније што су они правили ова.ј савез са Портом баш у оно доба када су Грке најенергичније оптуживали пред Евроиом и македонскнм стаповншитвом због њиховог нријатељства са Турцпма. Бугарски писац са податцима доказује колико су Турци билн неисиравнп у извршивању својих обавеза предвиђених споразумом. Услед нееавладљивих тешкоћа са којима се македонско становнп штво бори писац тврди да је у току 1904-05. и 06. године емигрирало у Америку до 25.000 особа. ДраганоФ, у свом закључном одељку, вели, да, под оваквим околностима, Македони.ја опустошава. РеФорме су, пак, „највоћа хппокризија нашега доба“. У другом су делу само побројани догађаји злочина. Маркантно је да се иодиже пајвећа оптужба противу Турака. Тако, говори се с ужасима војничким и администрагивним, о судској анархији и општој несигурности коју проузрокују Турци и Арнаути. Писац је сматрао за нотребно пзнеги како македонско хрншћанско становништво доста страда п од грчких и српских чста. На