Delo

Б Е Л Е III К Е 139 децембра 1906. год. У њој се на првом месту налази некролог иок. Сремцу, кратка цсторпја новосадске „Заставе“ од Др. А. Пвпћа, књпжевна студија Владпмпра Ћоровића о Во.јиславу Илићу, пеколпко приказа п више дужих и краћпх бележака. Плави од Марпје Рођевпчевпе. Чптаоци поетпчног „Девајтиса" знају за особину ове велике снисатељке чпјп роман почпњемо у овој свесцп допосити; она и у књижевностп, као п у свему другом, тражп некп смисао. Ако се у књпжевностп пе пропагирају п кориспе пдеје, она не врши потпупо свој задатак. Зато опа у II лавпма, уз занимљпво представљање, шибацеоједан сталеж, сталеж „плаве крвп“. који не воли рада п живи једнпм бесмпсленим жпвотом, -пзносећп, у исто време, па интересантан пачпн. поступан препорођај једног арпстократе којп кнда са свпма традпцп.јама племпћскпм и постаје м о д е р а н Пољак којп се приближује народу, оном простом плебсу чпју је крв до до скора сисао: почиње да га воли п да увиђа колико је несрећан, па се труди да му, колпко толико, ублажи иатње, бар оне, које му проузрокују саилеменпци „плаве крвп“, ако не и оне којпма је узрок у међународном положају негда сјане Пољске. 0 кривоклетству и осталим кривичнћм делима ове врсте. Овако се зове расправа коју је паписао М. С. Ђуричић, члан касацпоног суда п коју.је огатампао у засебну књижицу пз „Полицпјскога Гласнпка“, где је прво бпла публикована. Ова је расправа израђепа по пајчувеппјнм пемачкпм аукторптетима у областп крпвпчнога права. те ће, уверени смо, моћн послужитп као добар црплог' нашо.ј спромашној правној литературп. Ова расправа има 80 страпа. а цепа јој је 0 80 пара дпн. Н А У К А Сћаг1е$ СШе: 1а СоорегаОоп: СопГсгепсев <1е ргорацат1е. Ове годннс професор Народне Ккономпје на Парнском Унпверзптету г. Шарл Жпд штамиао је под горњим пасловом збирку својнх јавних предавања о кооперацијп. II по предмету и по пачипу пзлагања ова .је књпга врло нптересантпа п корисна. Схватившп тачно ироцес производње п његове послздице: диференцирање класа и њнхову узајампу огорчепу борбу, у којој раднпчка класа. предана у руке капнталпста. мора пропасти, писац се заложио за њено матерп.јално п морално побољшање. Прва етапа њпховог еманцпповања .је у кооперагпвној асоцпјацпјп, као формалпом тппу солидарностп у борбп за матерпјалпо осигурање п ослобођење рада. Доба незавпсног, аутопомног занатлпје је ирошло. Оруђа пропзводње, сувнше скуиа за радника, постала су својппа капиталиста. Борба је била неизбежна. Да бп је нестало, потребно је, да раднпк путем кооператпвне за.једппце, дође до сво.јпх ипструмената цроизводње. То је псторпјско-економска нужност. Противан је новоме открпћу: да је за емапцппацију раднпка далеко сигурппје средство, не кооперацпја, већ револуцпја. Кооперацпја је једпно предходпо средство којпм радппчка класа може скупнтп плодове свога рада. Полптичка револуцпја је могућа: трн су дана довољпа, да се престо оборп. Али, када .једап сасвим новп органнзам економскп треба да замени старн. нотребап је предходан смпшљен рад. Трансформацпје су увек споре п неосђтпе. Есепцпјалнп је цп.љ кооиератпвне заједнпце — потрошачке. продуктпвне п кредптпе — уппштење посредннка п довођење у пепосредан доднр пропзвођача п потрошача. Гпме бо свакој ипдпвндуп бпле оспг\рапе