Delo

142 Д Е Л 0 и оевесте талпјанскп народ, да се ослободи туђинскога ропства п конвенционалних владарских и верских предрасуда. да постане слободан. уједињен и великп. Кардучи је био песнпк слободе, песник борбе, песнпк љубавп према отаџбпнп и према своме народу. Али, поред тога, он нпје запоставио рад нп на једној грани друштвенога живота свога народа. Кад је Манцони почео упућивати своје земљаке, да свој језик уче не из старпх књпга талијанскпх него непосредно од свога парода, Кардучп је то у својим цесмама п на делу показао. Многобројни су његовп научнп радови о талпјапској књпжевностп, због чега је п био до пре неколико година професорталпјанске књпжевности на унпверзитету у Болоњи. Кардучи је за савремену Италпју својим пером учпнпо готово исто толико колпко је њену стварању допрпнео полптпчком агитацпјом славни Мацпни, али је својим социолошким схватањем крптике, својпм бујнпм темпераментом и безобзирном сатиром својих протпвника стекао себи толпко непрпјатеља, да му је пајвеће иризнање п достојна награда; могла стићп само — са стране. Тасин Дневник. — Из трећега кола познатога Тасиног Дневника пзашла је већ и друга свеска. У њој се налазе ове скице и прилозп: Отац и син. Сељачки сепр, Краљ и офпцпрп,' У министарству, Официрска завера, Једпа дужност п Пз бележнице. II ова, као н остале књпге' пз Тасиног Дпевника, пружа доста матерпјала за пајразличпије позиве у нашем друштву. Она може корисно послужитп адвокату, судији, полпцајцу п пружа, нарочито, доста грађе, и то сигурне п аутентпчне грађе, за ппсање ромапа или добрих приповедака из нашег друштвеног жнвота. Ова књнга има 128 страна а цена јој је 1*20 дин. Л И С Т 0 в и 1а Веуие $1ауе. — У новембарској п децембарској свесцп овога часоппса поред другпх чланака. који се тпчу живота словенскпх народа, налазе се два чланка, од којих се у једном: „Босна и Херцеговпна под игом аустрпјскпм" пзноси стање нашега народа у овпм земљама и плод аустријске окупационе владавине, а у другом говорп о најновијим односима Срба п Маџара. Поред тога Звезданић ппше о „Обнови словеначке књпжевпостп" бавећп се нарочпто Фр. Прешерном и износећп његов значај. На крају г. Јакшпћ износп „Белешке о Пазван-0глу“. — Кад чланак о Боснп и Херцеговпнп буде завршен, ми ћемо се на њега нарочито вратпти. баугешетк — Овај најоољи хрватски књижевнп часоппс, ступајућп у другу годппу свога пзлажења, доноеп од свога уредника у тапуарском ороју од ове године као неку врсту свога оудућег програма. Ту се вели дд ће „Савременик“ у будуће служитп лроцесу народнога ослобођавања. „II народ и књпжевнпцп нека се осећају слободпи. Слобода пека даде полета нашој умној сназп, пека пам даде средства, да удесимо свој живот, како долпкује просвећеном човеку нашега вијека." За уметнпчку страпу уредник даје овакву изјаву: „Све нпјапсе уметничке од најполетнпјега идеализма до крајњега натуралпзма нмаће приступ у „Савреме,нпк“. Не естетски момепат пего нспхолошкп Т>пће за пас најзнамепитпје прп оцењпвању правпх уметничких продуката. Најдраже ће нам бити дело у коме су људска душа и њен жпвот најјаче одјекнулп... Исту меру прпмењиваћемо п па поучнп рад нашпх сарадника. Место „школске мудростп“ тражимо снажну животну струју. „Школска мудрс>ст“ зауставља.и снречава гпбање знаностп, док