Delo

Б Е Л К Ш К К је додир са жпвотом оплођује и поспјешује. У опој су сустајалп вијекови. док ое нама жури жпвјетп." „Савременпк“ пзлазп једанпут месечно у Загребу, а цена му.је 12 крупа на годпну. Народ. — Од Нове Године је у Мостару ночео излазити сваке суботе под овим нменом велики ерпскп политичкп лист, чија се појава у овим пашпм, од Аустрпје окуппранпм, земљама од поодавна ишчекивала. Власнпк је Народа Др. Урош Круљ а одговорпи уреднпк Рпсто Радуловпћ. Судећи по снагама, већпном млађпм, које су се око Народа окуппле а п по ово неколпко бројева што смо пх досада добплп, Народ ће се врло добро уређиватп п достојпо одговаратп своме узвпшеном позпву. Мп се надамо, да ће братскп нам „Народ" хтетп и уметп впсоко уздпгпутп заставу о^лобођења наше гладне п оголеле браће у Боснп п Херцеговинп.. Народ стаје зп Србпју 13 дпнарп годишље. Народне Новине. — 14. јануара о. г. пзашао је првп број овога лпста за пародно просвећнвање. Власник му је п уреднпк Жпвојпн 0. Дачпћ. ..Мучпо је данас жпветп. Мучно је п онпма, којп су просвећенн п ваученн, а још је мучнпје онпма. којп самотознају, да треба раднтп, а мало могу разлпковатп добро од зла, п често не знају, шта п кад треба, а шта не треба радптп. За ове друге п покретосмо повппе : да пм укажемо па све оно, што је у њпховој кућп п њпховој околипп зло п ружно, да пм скрепемо пажњу на све опо што је у њима п око њпх добро, п да их поучнмо како другп просвећенијц људп жпве, те да и опп свој жпвот тако подесе, да од свога рада имају веће корпстп н да пм жпвот буде угоднпјп п задоволшпјп.“ То је програм овога листа, којп ,је 143 искључпво намењен нашем ссоском сталежу. Ов ће пзлазпти два пута мееечпо а цена му је за годину 2 дип ЧИТУ/ВА Димитрије Ивановић Менде/вев. — РУски Лавоазије преминуо је у Петрограду пре неколчко дана у 73 год. Родио се 27 јануара 1834 год. у Тоболску, у Спбиру. Отац му Је бпо директор тамошње гпмпазпје. После учења философпје у Петроградском Педагошком инстптуту, постао је проф. гпмназије у Одесп, 18сј0 год. прпват. доцент у Петрограду. Одатле је отпшао у Ха.јделберг где је неколнко годпна проучавао хемпју у својој личној лабораторпјп, коју је за кратк<> време модерно уредио. Из Хајделберга се вратио у Петроград, где се прнмио за проф. уТехппчком Пнституту. а ускоро је постао редовап професор хемпје Петроград. Унпверзптета. Нп као професор се није дуго задржао већ је дао оставку и умј‘>о је као председник руске компспје мера п тежпна. Својпм новпм пдејама направпо је малу револуцпју у фплософпјп теорпске хемнје. У почетку псмејаван због својпх орпгппалппх п спекулатпвнпх идеја, доцнпје је с разлогом назван рускпм Лавоазијем п достпгао ретку славу хемпчара. Он се ннје задоволшо голим нроучавањпма хемнскпх дата већ је тражпо дубљу везу њпхову, тежпо је да сведе све квалнтатпвне п квантптатпвпе диференције хемиских и фпзпчких појава поједпппх елемепата п њихових комплекса па једппетво узрока. Оп се интао. шта је то што чпнп да једап елемепат пма већп, другп мањи спец. волумен. Овај се лакше топп опај теже птд., у опште, шта чпин да разни елементп пмају разлпчите особпне. Да бп дао себи одговора поређас* }е све елементе по атомским тежпнама и одмах је уочно пзвесну перп-