Delo

ДВАДЕСЕТ Г0Д11НА ПОЛИТИЧКЕ БОРВЕ НА ПРИМОРЈУ 151 Павлиновнћ био је, додуше, умро још прије двије годнне, али је оставио добре нашљеднпке, којн су га по каткада и паткрилили у изборнимманифестацијама. Раднтогаје Српски Глас, који је знао отворено и пскрено да брани сриске пнтересе, чим су расписани избори, упозорио Србе бираче на њихову дужност. Није од њих крио ннкакве тајне, које би дознао, а јавно их је жигосао. У 20. бро.ју од 17. (29) маја 1899. Српски Глас донио је своју прву ријеч о тим изборима: „Органи хрватске странке у Далмацији наговорили су се, написали и још нажалили, нзмеђу осталога и на немарност, на апатију народну према изборима. Заиста жалостан је биљег ова немарност, баш у ово доба, послије четврт вијека уставног животарења! Али за хрватске органе пристојније би било, кад не би ударали у ту жицу. Ако народ узалуд тражи плодове изборних мегдана, ко је томе крив? Ко је крив, ако се у души пародној, обзпром на многе гадне изборне призоре, подиже одвратност, гнушање па сами глас о изборима? Свакако, неумјесна је тужба на народ, сувишно је подраживање спокојних бирача, у тнјем органима хрватскијем. II тако, и тако, свршетак биће .један. С тога посао изборни може се свести на најмању мјеру. Неколико комисија и неколико бирача — шта ће хрпа народа, кад комисше могу одбијати хиљаде бирача, а избори испасти по нрописпма закона? Што су једноставнији избори, толпко боље, јер је свршетак један, а народна кеса и морал пролазе са мањом штетом. „Казали смо у прошлом броју, како неки дописнпк из Спљета у загребачком Обзору поднже сумњу на далматинску владу, да истиче официозне кандидатуре, на по се да настојп резорганизирати српску странку. Казали смо, како чекамо изјаву од службене Смотре — чекамо је још и дапас узалуд — а како у томе ми извјесно зпамо, да људи хрватско странке истиче међу Србима своје офицнозне хрватске кандндатуре. Ту нашу тврдњу ми можемо дапас одлучно потврдптп, јер смо примили нове и опшнрпе извештаје и доказе. Данас знамо ноуздано, да људи хрватске странке, не сптпи него крупнн и најкрупнпји, употребљују сва средства, да затворе врата саборска свијем онијем српскијем људима, који су најдостојнијн, који имају сва својства способности, поштења н незавпспостп. „Зашто, хрватски људи н прваци, ако знате нгга је образ? •Јар се бојите опозпцнје? Не би требало бојати се. Јер је нрн-