Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИПЛ ПОЛНТИЧКЕ БОРБЕ ИА ПРИМОРЈУ 1 55 Српство толико задужили; док ове ретке иишемо, сиремају се, велимо, ти дарежљиви прегаоцн, да заметну племеииту борбу против нознате шаке људн, којп се „нод кринком народностп, претворене малсГпо мало у искључиво Хрватство, наметнуше цпјелој Далмацији, а на жалост и граду Дубровнику.“ Проглас дубровачкијех грађана познат је већ читаоцима овога листа. Што год у нашој покрајнни слободоумнијем духом днше, што год још племенито и поштено осјећа, поздравило је добродошлпцом овај дарежљиви ноклич, овај одушевљенн протест из славне колијевке наше древне уљудности. Познавајући племените намјере дубровачке оиозиције, сваки, који се год од владајуће заразе знао чист да сачува, морао је у својој души овај дубровачки покрет најлепшим жељама поздравпти. Свакн, до душе, осим једпно оних, којп су нротивнн свакој слободоумној аспирацији и који у свакој ноштеној и законитој борби на уставном пољу назиру, н не без темеља, поткопавање своје дрске самовоље. „Није, дакле, чудо, што је Народни Лист одма пз почетка напао на програм дубровачког изборног одбора, пребацујући му тобож неко протуеловје са мислима н дјелпма старијех Дубровчана. Али кад му ми одвратисмо, да је тај нрограм баш у духу старог Дубровнпка и старијех Дубровчана, који су се свеђер Српством дичили и слободоумљем одлпковалп, од Ивана Гундулића, који је српским чуствнма тако прожет био, да је Србином називао чак и Александра Нелпког, па све до Меда Пуцпћа, који је заносном пјесмом славно елветпчку слободу и бесамртног прогнаника Данта; кад му ми то одвратпсмо, тада хрватски орган удари у друге жице. Дубровачки проглас није више наперен нротив хрватскнјех занешењака, који има 25 година да по земљи зулумћаре, него је једпно наперен против дубровачкијех начолника. Пусте мудрости! Дакле по Нар. Листу, то је само борба Дубровчана против Дубровчана. „Сиромах Народни Лист! Је ли баш потреба, да му ио стоти пут кажемо, е у такве слане доскочпце више нн луда Д1еца не вјерују. Не, хрватска господо, Дубровчанн се не боре само против неких окорјелих својих карјатида, него се они у првом реду боре против вашег наметнутог госиодства, нротнв вашег облигаторног господства, протнв вашег облигаторног Хрватства. Они траже слободу за своје сриско име, слободу за свој српски језик и правопис (коме се ви у Бечу душмански