Delo

156 Д Е Ј1 0 противите), слободу за своје школе; али нада све траже онп људе, који ће се малко више старати за материјалне интересе ове жалосне покрајине, толико запуштене и занемарене. А да је њихова борба лојална и оправдана, најбољи је доказ, што се они не боре само ради заступничкијих столица, као што се на жалост друговдје ради; већ онп раде за начела, за користи јавне. С тога баш и настоје, да уклоне са иолитичког попришта људе, који су се досле показали недостојни народног повјерења. Они хоће да своје снаге добро 4измјере, па да у сабор пошаљу оне, који им се свиде способнији. Јер, ако какав медиокритет случајно и располаже извјесним бројем бирача, то још не доказује да је дорастао заступничкој части.“ Непосредно у очи избора Српски Глас донио је у истом броју чланак намијењен свим Србима Приморја.П из тога чланка, За изборе, прееосимо неколико горких истина, јер су савремене и сада, послије непуних двадесет година: „Нама се мучно може нашкодити, испунимо ли своју дужност, како нам свијест налаже, које ми имамо, или је, хвала Богу, можемо зајмити, ако је немамо Нашкоди ли нам се, покрај све наше ревности, остаће нам мирна савјест и чист образ. Поштенн нораз- дичнији је и пробитачнији од полутанског успјеха. Неки кажу и наговарају, да треба бирати људе из свог мјеста. Тобоже мјешћанин или комшија, зна најбоље потребе свога краја. То је погрјешка. Ми смо једна шака народа. Немамо људи за избор, да можеш рећи: овога хоћу, овога нећу. При том ми се добро познајемо. Знамо шта се коме кува у лонцу на огњишту, а камоли не бисмо знали, какав је ко н колико је способан. Тај локални патриотизам, то је погрјешка, ако није себичност и превара. Више заиста има у њему нреваре, него ли невиног увјерења, да ће на сабору само онај заступнпк испунити своју дужност, који се у твом мјесту родио. „Каже се опет: треба бирати људе умјерене. Јер умјерени људи виђени су код господе, знају се улагиватп, па ће они израдитп какво добро. Умјереници, то су људи, који ће довести железницу нред кућу свакога свога бирача, они ће навратити сву трговину у наше луке, умјерењаци нозлатиће своје мјесто, а оковаће сребром сву осталу Далмацију Овдје већ нема певиностп, него је сушта нревара. Ко те тако учи, реци му да је варалица и пе бој се — неће те на мегдан позвати. „У рат шаљу се момци изабранп. Пословица наша каже: