Delo

158 Д Е Л 0 имали других противника. Једини смјер томе био је, да се одрже на положајима, које су освојили или да отму нове. Баш у то доба били су избори у једној малој хрватској општини код Шибеника. Борили су се Хрвати против Хрвата. Они, који су били на власти, хтјели су да остану и на даље. Били су у мањини. Незаконитим средствима дотјерали су до већине. Српски Глас овако је у 26. броју 1889. године укорио тај поступак, који је био неповољан знак за изборе посланика на сабор: „Нијесу више политички противници, него људи једне исте странке прогоне се силом и преваром. Не познају више један другога и завладала је бабилонска забуна међу хрватскијем вођама, који су до јуче сложно радили у смислу једнога програма и за тај програм још увијек раде. — Али код нас већ није ри.јетко, него се поступа по спремљеном рачуну и изборне комисије одбијају по пропису о личној истовјетности онолико људи, колико им је иотребито за побједу. Син одбија оца, брат брата и, ево сада, међусобно одбијају се политички пријатељи. Ова злоупотреба, која потреса морално чуство, постала је данас обичај. Али тај срамотни обичај одбпјамо од нас. Ми га не можемо писати ни у гријех хрватском, по крви братском нам народу. То је обичај далматинске хрватско-клерикалне владине странке!^ У Боки Которској била је јака борба Хрвата против Срба и — Срба међу собом. Да мутна вода буде још мутнија, они Срби, који су иотајно за себе радили, порадише да се бирачи срнски не саетану на договор. Српски Глас — наводимо све туђе ријечи ради објективности — у броју 25. донео је ову карактеристичну вијест о томе: „Срби никако нијесу хтјели састати се и договарати се, шта ће радити на изборима. С тога се можете надаги свачему.“ Ибилоје тако. Српски Глас у 26. броју јављао је: „Виђени Срби бокешки и дотични повјереници никако се нијесу могли састати на збор и договор. Тек у очи избора дошли су иовјереници српски и састали су се на договор, мислите ли у српској кући или у срнској читаонпци? — не, већ у хрватском Дому, гдје се купе највећи непријатељи српски и гдје је одјекивао познати усклих: „Пропала је ренублика Св. Саве!““ Успјех тога био је, да су градови српске Боке Которске, први пут до тада, изабрали Хрвата за посланика. Сеоске општипе изабрале су два песпособна Србина. Рачун је био, да