Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИПЛ НОЛИТИЧКЕ ВОРБЕ ПА ПРИМОРЈУ 159 ће ова два Србина помоћи Хрвату. Тај Хрват и влада помоћпће тим двама Србима, ако ни у чем другом, а опо барем, да помуте Србе, као што су их и помутили. Народни Лист ра довао се иабору таквих Срба. Хрватске загребачке новипе писале су, да Бока Которска пе пристаје уз остале приморске Србе. Српски Глас рекао је тада мпого, али ипак мало нрема прпликама. Србн приморски могли су се тјешнтн. Ако им Бока нцје дала никога, дала им је сјеверна Далмацнја. У сјеверној Далмацији, између осталпх, изабранп су православни Бјелановић и католик Бакотпћ. Србима није нн требало бољих бранилаца. Они нијесу понова ушли у сабор, ни да постану аустријски витезовн, ни да добију каквО ситно или крупно чиновничко звање. Њима је одбрана српских, малих п великих, интереса била главна сврха. Град Дубровнпк изабрао је у сабор ношљедњег потомка великог пјесника Гундулића. И у Дубровнику бпло је јаке борбе. Гундулић је изабран као Србин. Кад је дошао у Задар на сабор, није хтио да приступн српским посланпцима, тер да је он — Дубровчанин! Сабор далматински састао се одмах по изборима. Од рада српских посланика на том засједању треба споменути интернелацију Бакотићеву о марифетлуцима на изборима у опште. У тој интерпелацији речено је: „Саблазнн, које се честократ збивају при опћинскијем и политичкијем изборима у Дамлацији морају добро бнти нознатп и ћ. к. влади; извртање изборпнјех листина, фактично нрепрнјечавање како се не би могао прегледати њихов садржај, одбијање гласова прн самом избору изговором особпе неистовјетности дотичнијех бирача, све то обично бива само за то, да се одрже на дотичнијем опћинскијем частима онп, који су и до тада те части заузимали. „Није потреба нзрично истицати, како се с тпјем злоупотребама квари у народу јавна ћудоредност и како се та нзопачена ћудоредност простире, тако да више пута изборпо дјеловање изгледа као продукт најлукавије или безобразне хитрине и нреваре. Али треба истакпути, да је владпн задатак тај, да она помњиво бдије на праведно, а не на искривљепо упорављење закона. Истакнути саблажњнвн изборни случајеви доказују најјасније, да постојећн изборнп закони морају у себи имати битнијех мана, истом је могуће, да се тако саблажњиви случајеви збивају. При таком поновљеном искуству,