Delo

164 Д Е Л 0 народом, ако он хтио буде поступати братски, у здравом народном духу, радити с нама за слсбоду и народни развитак. Али ми нећемо у Хрватску и ?.под заштиту хрватског права, које је до сада показадо своју вадљиву тежњу само у нијекању и прогонству српскога народа, у претварању Срба у политичке Хрвате, у рушењу свега онога што је наше, српско и управ народно.“ На нови програм новога клуба погледао је свијет и преко граница овог нашег ситног Приморја. Нарочиту пажњу обратио му је Загреб. Нрограм тај пропраћен је према разним становиштима појединих органа. А^гашег 2еИип^ као орган ондашње владе у Загребу, у броју 198. од год. 1889. донпјела је чланак, из кога преносимо: „Знаменити спис, који су написала двадесет и четири члана далматинског сабора, те је по том изјава саборске већине, која се називље именом народне хрватске странке, заслужује да га расвијетлимо са становишта народне странке у Хрватској—Сла* вонији. Унионистичка странка, која је створила нагодбу, и њезина нашљедница, народна странка, нијесу се никада одрекле мисли о сједињењу Далмације са Хрватском и Славонијом, него је ова мисао баш изражена у закону нагодбе, а не може се сматрати, да је одбијено из службених списа хрватског и угарског сабора, из службених титула и законских наслова. Угарска је допуштала, да се не само с наше стране истиче на овај начин цјелокупност Стефанове круне, него је свечано назначила у свим државним списима, у инаугуралној дипломп, да ће не само бранити цјелокупност земаља свете Стефанове круне, него их опет успостављати. По томе фактично сједињење Далмације са Хрватском може се претресати само са становишта угарско-хрватске нагодбе. Али нагодбени закон, који је не само основа, него и садржина свпју привилегија Хрватске, то је заједнички угарско-хрватскп закон, те се једина могућност не само идејалног, него и реалпог сједињења Далмације са Хрватском и Славонијом може само замислити на основи овога заједничкога угарско-хрватскога права. С тога народна странка у Хрватској и Славопији мора одлучно одбити сваку заједницу са једном странком, која игнорнра државно-правну основу, на коју је подигнута хрватско-славонска автономија. „У питању остварења овог сједињења, идејално садржана