Delo

ДВАДЕСКТ ГОДИПА ПОЛИТНЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОР.ЈУ 107 да Далмација, Хрватска и Славопија не служе расцјепкапе за кусуре туђих рачуна, већ да су у заједнпци заједпичка имовина парода српскога и хрватскога, који је за њих крв иролијевао и костпма их својима, као својину своју, обиљежио, те и то, да у њима ми њихови синовн, будемо што слободпији у нашој кући и на нашехМ огњишту са што већнм ириродппм и пнсапим правима на ту нашу имовину. Али, овом приликом изјављујемо и то, да не би желили, да се Далмација са Хрватском и Славонијом сједини у овијем нриликама, у каковпјем се сада ми Срби и Хрвати у Хрвагској и Славонији налазимо и како сада у њпма финансијално-економски и полнтичкп живот проводимо. — “ Док се овако, ради програма хрватских приморских посланика, бунило и претресало нитањо о сједнњењу Далмације са Хрватском и Славонијом, пијесу мировали ни у Сагребу. Почетком октобра 1889. састао се у Загребу хрватско-славонски сабор. Неколико дана касније, иначе врло озбиљни хрватски посланик Барчић, са још дванаест оиозиционалних другова, поднио је сабору овај предлог: „Потписани, проникнути уверењем, да вис. овај сабор не може допустити, да питање о здружењу посестриме краљ[евине Далмацијеса овом краљевином нерпјешено лежи, већ да му је најсвеченија дужност, да ријешење тог питања поспјеши и тпме горућој једподушној жељн цнјелога хрватскога народа удовољи, предлажу слиједећи закључак: 1. Сабор закључује да се Његовом Величанству, нашему премплостивом краљу поднесе адреса којом, понављајући постулат хрватскога народа, утемељен на његовом државном н народном праву, да се краљевина Далмација здружи са краљевипом Хрватском и Славонијом, моли, да би Његово Величапство благоизволело позвати сабор далматински, да овај из своје средине бира и изашље посебан одбор од дванаест лпца, којн би са истобројним одбором овога сабора споразумпо установио начин тога здружења. — 2. За пзрадак адресе овај сабор бира одбор а<1 ћос, састојећи од нет лица. —8. Основу адресе имаће изабранн одбор предложити још течајем ове сједндбе на саборско расправљање.“ Изабран је одбор од једапаест лица, којн је претресао тај предлог. Већина одборова прнмпла је протупредлог, којим је