Delo

168 Д Е Л 0 преноручила, да се преко горњег предлога пређе на дневни ред. Протупредлог одборове већине гласи у цјелини: „Сабор краљевина Хрватске, Славоније и Далмације, увјерен стално и не припуштајући ни какве ни најмање сумње о томе, да је Далмација, бивши од почетка владана снагом и сјајем од владара домаће, арпадске и анжовинске крви, још и онда бида и остала правно цјеловити дио Хрватске и Славоније, а по томе и цјеловити дио земаља Св. Стјепана, цошто је фактично запала под туђинску власт, те су се апоштолски краљеви угарски непрекидно китили у свом наслову и насловом: Краљ краљевина Хрватске, Славоније и Далмације, и на непрестајућа озбиљна потраживања сабора угарских и хрватских сваком згодном приликом свечано изјављивали и присицали, да ће свом снагом радити о том, да краљевине Хрватска, Славонија и Далмација према свому и њихових сабора наслову постану и фактично под једну управу и једно законодарство сједињене, по чем би се провела цјелокупност и земаља круне Св. Стјепана, што је нарочито превишњом својом санкцијом посвједочио и утврдио сада сретно и славно владајући апоштолски краљ Његово Величанство Фрањо Јосип I., одобривши најновији темељни закон, који уређује државноправни одношај међу краљевинама Хрватском, Славонијом и Далмацијом и краљевином Угарском, то ће рећи: законским чл. I.: 1868. краљевина Хрватске, Славоније и Далмације и зак. чл. XXX: 1868. краљевине Угарске, у ком § 65. овако од ријечи до ријечи говори: „— како је (Угарска) до сада више пута ријеч дигла, неће и у будуће престати темељем права св. угарске круне захтјевати реинкорпорацију Далмације, као и захтјевати, да се Далмација придружи краљевинама Хрватској и Славонији: „не могући ипак овај сабор увидети, да би га државноправни и опће политички одношаји, то у монархији, то у земљама круне Св. Стјепана свјетовали и ободравали, да питање о снојидби Далмације сада покрене; „желећи напокон с добрих разлога, да то важно питање, кад му драго пронађе сходним, покрене само договорно и споразумно са заједничкии сабором зе^аља круне Св. Стјепана, јер само од тога споразума смије очекивати повољан успјех свога настојања и очувати недирнут државноправни одношај, који веже краљевине Хрватску, Славонију и Далма-