Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИПЛ ПОЈШТИЧКЕ БОРВЕ ИА НРИМОРЈУ 169 цију с краљевином Угарском: прелази преко предлога на дневни ред.“ И ако није било сумње, да ће огромна већина сабора Хрватске и Славннје иримити протупредлог одборске већпне, у сабору се ипак заподјела дуга расправа. Са стране владинпх посланика истакнуте су многе мисли, које није на одмет спомепути. Право Хрватске и Славоније на Далмацију — говорили су — и одвпше је јасно. Хрвати су, којим путем и начином, то се извјесно барем до сада не зна, допрли на Јадранско Море у данашњу Далмацију. Владаоци хрватски владали су за вијекове, борећи се са источним царством и млетачком ренубликом. Често пута владали су баш сјајно и славно, тако да је и сам римски папа упозпао вриједност и цнјену ове краЈвевнне. Мислио је, да је мора предобити тпм, што је послао пошљедњем краљу или свакако једном од пошљедњих краљева Хрватске, Славоније и Далмације посланика, да је привеже уз систем својих велпких полИтичких основа. Жали Боже, у пошљедње вријеме тих краљева настао је раздор у самом народу, па су се за неко вријеме изгубили не само далматински градови, него се напокон изгубили самосталност краљевнне Далмације и Хрватске. Хрвати су, да установе сигурност своје егзистенције, уговорили са краљем сусједне краљевине Угарске уговор, у коме га признају и својим краљем. Он им је прнзнао чување његових права. Нема извјесних и сталних података, какве су врсте била та призната нрава. Биће свакако, да су морали обећати аристокрацији и племству нријашња њихова права; цијеломе народу његову слободну егзистенцију, а цијелој краљевипи такав положај у друштву са ^ гарском, да су оне савезнице, а не једна другој подложне. Првн краљ угарски и хрватски примио је као прву задаћу, да попова придружи краљевини градове, који су од Хрватске, Славоније н Далмацпје отргнути и сједињени млетачкој републнци. Овдје почиње онај час, кад угарски краљ и угарска краљевнна долазе према Далмацији у снај исти положај и одпошај, у коме је бнла п Хрватска. Мора се т. ј. признатн, да су већ тада угарски краљ и угарска краљевина ступили у право на Далмацију, у којем је ираву до данас Хрватска. Потомци тих угарско-хрватских краљева увијек су настојали, да далматинске градове обезбједе Далмацији. Особито ову