Delo

ДВАДЕСЕТ Г0Д1ША ПОЛИТИЧКЕ ВОРВЕ ПА ПРИМОРЈУ 171 и тамо буду нрогоњепи хрватскн отацбепицп, да се и тамо гуши и убија народпа свијест; да пе можемо желити, да Далмација буде лишена слободе штампе, слободе удруживања и неодвисности судаца; да не можемо желити да и у Далмацији буде уведен полицајно-адмипистративни сустав, који убнја појам автономије у онћинама и муннципијима, те их подвргава самовољи поуздапика егзекутиве; ми не можемо желити, да поносно приморје далматннско буде претворено у угарско-далматинско приморје, да буде потчпњено власти мађарског гувернера, који бн се, потпун ријечког, уротио са неирпјатељским елементом талијанским против хрватскога, те тако разнародио хрватске градове; не можемо желити, да по градовима Далмације буде са стране талијанаша гажена н по блату улица вучена ,;славна хрватска застава, обливена крвљу нашихјунака, која се борила славодобитно против полумјесеца на одбрану западне цивилизације. Под тим увјетима ниједан Хрват не може желитп спојење Далмације.“ Хрватско-славонски сабор одбио је великом већином предлог за сједињење, а примио је истом већином протупредлог одборов. 0 сједињењу, дакле, није било више говора. Загреб га је одбио. Задар га је тражио у новипама. Неумјесно је било једно и друго. Хрватски посланици са Приморја тражили су сједињење са Хрватском и Славонијом, не били усрећили себе и своје. Загребачка опозиција тражила је ово исто, хвалећи прилике на Приморју, а приговарајући својима невољама. II они у Загребу и они у Задру требали су да раде противно. Морали су тражити сједињење Хрватске и Славоније са Приморјем, а не Приморја са Хрватском и Славонијом. Да је до овога дошло, били би се сви поштени у Загребу увјернлн, како су на Прпморју, заиста, избори слободни; како народпа свијест цвјета и напредује; како су на Приморју суци иоштени и пезависни; како је штампа слободна, као у Енглеској и Француској; како су по Приморју у велико корисне автономне политичке општине; како се у тим автономним политичким општинама чува новац и држе у пајбоље.ч реду књиге о примању и трошењу новаца; како се не прогоне отаџбеннци — у опште, какО је све лнјепо и племенито, као што је онда било и у Хрватској и Славонији. Слика бн таман нашла ирилику. У овој борби за сједињење н несједињење појавило се ново питање. Или боље васкрсло је из мртвих лдњске године