Delo

172 Д Е Л 0 закопано питање о слози Срба и Хрвата. Неколико хрватских првака у Загребу протурило је, крајем 1889. године, неки свој предлог чак у земунско Ново Вријеме. У том предлогу изнесене су неке основе за измирење Срба и Хрвата у Хрватској и Славонији. Није било искључено ки Приморје. Осим новосадског Браника, који је увијек у најбољој намјери идеалисао о слози Срба и Хрвата, тај предлог одбише у том питању најмјеродавнији. Одбио га је загребачки Србобран. На њ није пристао ни Српски Глас, него је примио као своје одбијање Србобрана. Србобрану нијесу били искрени хрватски прваци, који су потписали тај предлог. На доказ томе позивао се на поступак Хрвата са Србима у опште а на по се на Приморју. У 43. броју 1889. год. Србобран је о томе донио из пера писца ових успомена чланак, у коме су и ове ријечи: „Шта је нама до студених слова на бијелој хартији? Шта је нама до празних ријечи, када се ријечи дјелом не остварују? Шта је напокон нама до обећања, када се обећања не испуњују? Све су то саме дјетињарије! Све то није друго, већ узалудно трошити вријеме и папир, јер одатле нема никакве користи, нити може да буде пошто нема онога, што је најглавније — нема искрености. Ми Срби у Хрватској и Славонији нијесмо никада били противници искрене и праве слоге, као ни наши једномишљеници на Приморју. Ми смо увијек најрађе примали братску руку, за коју смо мислили, да нам се искрено пружа, па смо често пута и сами нудили жељени мир и слогу — али, жалости наше, браћа нам Хрвати нуђаху мир лукаво, или не примаху наше понуде. „Осврнимо се малко на задарск.о номирење, које су прошле године Хрвати на Приморју предложили Србима. Промотримо малко његову историју, па ћемо се лако увјерити, да одише преваром. Срби у горњој Далмацији, вапијући за слогом и братством, на први мах п не примијетише превару, већ великим весељем загрлише браћу Хрвате. Хрвати их примише у загрљај, ну гле несреће— али не по Србе, већ но Хрвате синови јужне Далмације, Боке и Дубровника, проматрајући хладније предлог, устегоше се и одбацише га, на корист свих Срба Примораца, на корист све браће. Како је сада на Приморју? — Да су тамошњи Хрвати заиста искрено мислили о слози, они би и истрајали, по жељи Срба и ублажили би услове